Stavljanje Milorada Dodika na „crnu listu“ Sjedinjenih Američkih Država, kao poslednja mera pritiska odlazeće američke administracije na predsednika Republike Srpske, ne mora se nužno odraziti na standard stanovništva ovog bosanskohercegovačkog entiteta. Naprotiv.
Slučaj predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji se obreo na američkoj „crnoj listi“ još 2001. godine, a za to vreme je unapredio ekonomiju zemlje i učvrstio svoju vlast pokazao je da sankcije SAD mogu biti kontraproduktivne.
Kako je Lukašenko „posvađao“ SAD i EU
Biši ambasador SRJ i Srbije u Belorusiji Srećko Đukić smatra da bi i Milorad Dodik, posle stavljanja na američku „crnu listu“, mogao ekonomski preporoditi Republiku Srpsku na sličan način kao što je i Aleksandar Lukašenko preporodio Belorusiju.
Đukić podseća za Sputnjik da se Lukašenko našao na američkoj „crnoj listi“ posle predsedničkih izbora koje su SAD proglasile nedemokratskim, kao i sve kasnije izbore u Belorusiji.
Tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi doneo je „Deklaraciju o demokratiji“, kojom je i čitav državni vrh Belorusije stavljen na „crnu listu“, a kasnije se tom potezu priključila i EU, na čijoj je „crnoj listi“ bilo 400 do 500 ljudi iz državnog aparata.
Međutim, posle Minskih pregovora o Ukrajini, Belorusija je skinuta sa „crne liste“ Evropske unije.
Prema Đukićevom mišljenju, stavljanje pojedinih ljudi na „crnu listu“ je manir SAD koji predstavlja „ultimativni pritisak na pojedine države, državnike i političare širom sveta, mešajući se na taj način u unutrašnje poslove pojedinih država“.
Ne postoje granice za ruski kapital
„Međutim, to ne mora ništa da znači ako se vodi uspešna unutrašnja politika, pre svega u pogledu razvoja ekonomskog sistema i privrede, jer to se direktno odražava na životni standard stanovništva, a od toga zavisi uspeh svakog rukovodstva. Naprotiv, to je i motivacija više da se lideri više posvete unutrašnjim pitanjima, kao što je slučaj sa Lukašenkom, koji je uspeo da izgradi dobar ekonomski model“, kaže Đukić.
Bivši ambasador u Belorusiji objašnjava da je Lukašenko izbegao sve opasne privatizacije i šok-terapije, sačuvao je reprezentativno mesto državnog kapitala i vlasništva u privredi, a u isto vreme snažno je razvijao privatnu inicijativu ali ne na račun rasprodaje državnih resursa. Njegova deviza je da ne prodaje koku koja nosi zlatna jaja poput naftnih zavoda ili telekomunikacionih kompanija.
„Službovao sam u to vreme u Minsku, a Belorusija je baš tih godina beležila jako visoke stope privrednog rasta od devet ili deset odsto, nekih godina čak i 11 ili 12 odsto. Istovremeno životni standard stanovništva je izuzetno skakao“, kaže Đukić koji je bio ambasador u Minsku od 2004. do 2011. godine.
Nešto slično, prema Đukiću, mogao bi učiniti i Milorad Dodik sada kad su ga SAD stavile na „crnu listu“. On podseća da RS najtešnje sarađuje sa Rusijom i dodaje da bi tu saradnju sada trebalo još više ojačati jer je reč delu sveta na koji se RS u ovoj situaciji mora oslanjati.
„To je prilika za još veći plasman ruskog kapitala i dolazak ruskih firmi na tržište RS i njihovo učvršćivanje u regionu. Bez obzira što nema zajedničke granice između Rusije i RS, to ne bi trebalo da bude prepreka za veću privrednu saradnju sa Rusijom, kao i Belorusijom, Kazahstanom, Kinom“, smatra Đukić.
Sankcije Dodiku padaju za dan
Bivši ambasador u Belorusiji ističe da nema mesta za paniku i dodaje da je došlo vreme da se potraže nove mogućnosti za privrednu saradnju sa svima koji to žele, u prvom redu sa Rusijom i Kinom.
Prema Đukićevim rečima, postoji mnogo mogućnosti da RS, okrećući se rešavanju unutrašnjih pitanja, pospeši ekonomski unutrašnji razvoj koji bi trebalo da dovede do visokog privrednog rasta.
„Sankcije SAD ne moraju da bude nikakva prepreka i poznavajući Milorada Dodika mislim da on nije strašljiv čovek i da ga stavljanje na američku ’crnu listu‘ uopšte ne plaši. Sa druge strane, vidim da on izvanredno artikuliše stvari i da iz tih američkih sankcija može uspešno da ispliva i da bi najbolji odgovor bio ako bi on od RS napravio jednu ekonomsku oazu sa dinamičnim ekonomskim usponom“, zaključio je Đukić.
S druge strane, sankcije koje je odlazeća američka administracija uvela predsedniku RS mogu se ukinuti za dan, kaže za Sputnjik Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„Sankcije koje su uvedene Miloradu Dodiku spadaju u kategoriju tzv. pametnih sankcija i izdate su od odlazeće administracije SAD, konkretno od jednog odeljenja u Departmanu za trezor i na osnovu njihove direktive 13-304. Naredna administracija, ukoliko to želi, može istom takvom direktivom bez, uplitanja Kongresa, da u jednom danu prekine ove sankcije“, objasnio je Krstić.
