Obradović u emisiji „Sputnjik intervju“ navodi da je svojim sloganom želeo da podseti i na svetlu vojničku tradiciju Živojina Mišića i na „srpsku drčnost“, spremnost da se suprotstaviš vlasti, pobunjenički, buntovni duh koji nam malo nedostaje.
„U skupštini sam pokazao da to mogu i umem, a rekao bih da je to jedan od najvažnijih zadataka predsedničkog kandidata — da dođe do uravnoteženja vlasti“, kaže lider Dveri. Dodaje da, pored predsedničkih, ne isključuje ni parlamentarne izbore. Dveri se, ističe Obradović, ne plaše vanrednih parlamentarnih izbora jer istraživanja pokazuju da rejting tog pokreta raste. Na podsećanje da su Dveri na prošlim izborima jedva prošle cenzus, kaže da je i pet odsto glasova ozbiljan procenat i da ga ne bi potcenjivao, posebno ako ste, kako dodaje, izloženi ovakvoj vrsti cenzure i napada od strane vladajuće stranke.
Opozicija je rascepkana, nema jedinstvenog kandidata. Štaviše, vi ćete biti kandidat Dveri, ali iako ste na prethodnim izborima bili u koaliciji sa DSS, ta stranka će imati svog kandidata. Pre nekoliko meseci rekli ste da ste spremni da se povučete ako opozicija ponudi nekog boljeg kandidata. Da li ste i sada spremni?
— Sada se otvorio jedan važniji problem od ujedinjenja opozicije, a to je na kojoj politici bi se ta opozicija ujedinila protiv ove vlasti. Bez obzira na to što postoji moja spremnost da se povučem sa predsedničke kandidature ako to ima neki veći, opšti interes za državu Srbiju, zašto bismo se odricali kandidature za račun neke politike koja je ista kao Vučićeva. Ja ne vidim, recimo, u kandidaturama Saše Jankovića ili Vuka Jeremića u čemu se oni razlikuju u spoljnoj politici od Aleksandra Vučića. Jesu li oni za nastavak evropskih integracija? Jesu. Šta je tu novo i različito? Oni su opozicioni kandidati. Ja pozdravljam njihovu kandidaturu iz tog ugla, i nemam nikakav problem da izađem u tu vrstu konkurencije. Ali kako je moguće imati zajedničkog kandidata oko različitih politika. Mislim da sam dužan ovu predsedničku kandidaturu onom evroskeptičnom delu Srbije. Više od 40 odsto građana Srbije je veoma kritično prema putu Srbije u EU, veoma su neraspoloženi prema ucenama iz Brisela, veoma su na tragu onog što se dešava širom Evrope, a to je talas evrorealizma koji jasno kaže — nećemo više da trpimo diktate iz Brisela.
Čiju podršku očekujete?
— Mi, naravno, vodimo takve razgovore sa nizom političkih organizacija. Između ostalog, ti razgovori su u toku sa DSS, sa određenim brojem sindikata, grupa građana. Političke stranke su postale monopolisti političkog života i mi podržavamo pojavu različitih glasova naroda koji su vanstranački.
Taj glas naroda u čitavoj Evropi postaje sve značajniji, više te elite, mejnstrim, kandidati koji sigurno pobeđuju poput Hilari Klinton, kao što vidite, gube, a oni autsajderi kao Donald Tramp pobeđuju. I mene mnogi danas u Srbiji doživljaju kao autsajdera, i često se može čuti da nemam neke šanse. Međutim, politika koju ja zastupam u Srbiji je pobednička politika širom Evrope i sveta. Prilika da građani čuju za šta se ja zalažem od potencijalnog političkog autsajdera moći će da me prebaci u ravan nekoliko najozbiljnijih predsedničkih kandidata iz prostog razloga što jedini zastupam tu politiku koju građani očekuju i traže — politiku promene ove vlasti, ovakve pogubne politike ulaska u EU po svaku cenu i promene ekonomskog i socijalnog modela koji služi interesima Svetske banke, MMF-a, Brisela, a ne služi interesima običnog čoveka i građanina ove zemlje. Očekujem da se na nastupajućim predsedničkim izborima desi taj kopernikanski obrt srpske politike.
Vremena su teška. Zakuvava se na Kosovu, doveden je u pitanje i briselski dijalog. S druge strane, u BiH napetost takođe raste. Kakav bi to bio kopernikanski obrt po ova dva možda ključna pitanja za srpsko nacionalno biće ukoliko biste vi bili predsednik?
— Nama je potreban jedan drugačiji predsednik — ni Tomislav Nikolić ni Boris Tadić već predsednik koji pre svega donosi ravnotežu vlasti, koji će ograničiti ličnu vlast Aleksandra Vučića, predsednika koji će u parlament vratiti svaki loš zakon i predsednika koji će instituciju narodnog referendum nametnuti kao jednu od najvažnijih demokratskih tekovina. Dakle, ne može niko da sklopi Briselski sporazum ili da nas nasilno uvodi u EU ili NATO a da građani nisu pitani. Što se tiče šire spoljne politike, mislim da nam treba predsednik evrorealista koji vidi geopolitičke promene u Evropi u svetu, koji nije evrofanatik i koji neće ličiti na srpske političare s kraja osamdesetih koji nisu primetili da se raspada bivša Jugoslavija, da je komunizam pao i nestao, da je pao Berlinski zid.
Treba nam predsednik koji primećuje da se EU menja ili raspada pred našim očima, da se stvara multipolarni svet, da u tom novom svetu lako može doći do dogovora SAD i Rusije, a Srbija tu treba da nađe svoje mesto. Ako Marin le Pen, kao jedan od najvažnijih predsedničkih kandidata u Francuskoj, kaže da se zalaže za priznanje Krima, za šta se Dveri godinama zalažu, onda to govori da se ta Evropa menja. To treba da primeti novi predsednik Srbije, da bude evrorealista, da se okrene mnogo značajnije Rusiji i da pronađe svoje mesto u tom potencijalnom novom američko-ruskom partnerstvu.
Šta znači da se mnogo značajnije okrene Rusiji?
— To znači da se iskoriste svi oni potencijali saradnje sa Rusijom koji su u prethodnom periodu neiskorišćeni zato što smo neprestano ucenjivani iz Brisela da ne smemo da uđemo u tu vrstu aranžmana sa Rusijom. Tu je najkarakterističniji onaj čuveni primer kad je ruski predsednik Vladimir Putin bio gost u Srbiji i rekao da ima vrlo važnu stratešku ponudu za Srbiju, a to je da sada, kada je rusko tržište značajno upražnjeno iz razloga što su uvedene kontrasankcije evropskim proizvođačima, Srbija može da nastupi na ruskom tržištu mnogo ozbiljnije. Rusija je spremna da investira u Srbiju, da napravimo zajednička preduzeća koja bi povećala srpski izvoz u Rusiju. Nakon više meseci se na to nadovezao ponudom da nam se otvori tržište Evroazijske ekonomske unije. Mi smo na stolu imali tu ponudu ruskog predsednika, a jednostavno smo prešli preko nje jer smo istog dana dobili poziv iz Brisela u kom nam je otprilike rečeno: ako to uradite, ne možete dalje napredovati na putu ka EU.
Šta biste uradili kada su pitanju Kosovo i Republika Srpska? Da li biste prekinuli briselske pregovore i krenuli u direktne pregovore?
— Apsolutno, naš je višegodišnji stav da su pregovori u EU su isključivo na našu štetu. Naša ideja je da se prekinu pregovori o statusu KiM u Briselu, automatski se ti pregovori vraćaju tamo odakle su i delegirani, a to je SB UN, gde mi imamo saveznike u Rusiji i Kini, i gde ne može da se dogovori ništa što je na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa.
Što se tiče Republike Srpske, ona je za nas neupitna kategorija. Ona je najveća pobeda srpskog naroda u poslednjih 100 godina. Preko 30.000 života je ugrađeno u temelje RS onih heroja koji su sprečili da se po treći put na prostoru BiH dogodi genocid nad srpskim narodom. RS je i brana protiv bilo kakvog novog genocida nad srpskim narodom.
Vi ste za dalje približavanje RS i Srbije?
— Ne samo za približavanje, mi smo za ujedinjenje. RS treba da bude samostalna, nezavisna od veštačke i nametnute BiH, a u bližoj ili daljoj perspektivi, zavisno od promene geopolitičkih okolnosti, treba da bude deo Srbije. Srbija i RS treba da prošire svoje specijalne veze ka jednoj vrsti ujedinjenja u konfederalnu državu. I u Crnoj Gori treba da se postavi tema novog referenduma o prisajedinjenju i Crne Gore takvoj zajednici država. Srbija, RS i Crna Gora, to je nacionalna vizija Dveri. Ne vidim ko bi trebalo da ima išta protiv potpuno prirodne želje srpskog naroda na Balkanu da ostvari svoju zajednicu država. A kako se odvijaju geopolitičke okolnosti u okviru strateškog dogovora SAD i RF, takva ideja postaje sve realnija, posebno kad se ima u vidu borba protiv islamskog terorizma i sve ono zbog čega SAD i Rusija idu ka jednom takvom strateškom partnerstvu od trenutka pobede Trampa u Americi. Siguran sam da to novo strateško partnerstvo Amerike i Rusije podrazumeva i Beograd kao jednu od najznačajnijih balkanskih prestonica, podrazumeva da srpski narod konačno bude ispoštovan na razvalinama bivše Jugoslavije. A pravi način da se ispoštuje srpsko nacionalno pitanje jeste da nam se omogući formiranje zajednice naših država.
Pošto verujem da ste realan čovek i svesni ste da ćete teško ući u drugi krug predsedničkih izbora, ako biste morali da birate između kandidata SNS i Vuka Jeremića ili Saše Jankovića, koga biste podržali?
— Mislim da nisam baš bez šansi. Ako građani budu imali priliku da čuju moju politiku i u čemu se ja razlikujem od Vuka Jeremića, Saše Jankovića ili Vojislava Šešelja, i te kako mogu da iznenade i da mi daju prednost u odnosu na njih. Jer svako ko želi ozbiljnu opoziciju vladi Aleksandra Vučića neće glasati za Vojsilava Šešelja jer zna da on nije ozbiljna opozicija. Svako ko ne želi da nastavlja evropske integracije ne želi da glasa za Vuka Jeremića, koji nastavlja evropske integracije, i daće glas meni kao proverenom i dokazanom evroskeptiku. Svako kome Saša Janković nije dovoljno patriotski kandidat iz prostog razloga što su mu bliže neke zapadnjačke ideje nego autentične srpske, naravno da će pre dati podršku meni.
Kada uzmete sve to u obzir, vidite da ja nisam uopšte tako naivan kandidat. Svi oni koji vide određene mane ove trojice pretendenata na drugi krug shvataju da postoji četvrta opcija i da taj politički autsajder Boško Obradović odjednom postaje veoma interesantan. Ako se tome doda politika Dveri, naša porodična politika, naš ekonomski patriotizam, to što zastupamo običnog čoveka, onda mislim da moje šanse i te kako rastu i da sam ozbiljniji kandidat od pomenute trojice. U mojoj kandidaturi se vidi nova energija, vide se nove ideje, nešto što je danas aktuelno širom Evrope i sveta. Želeo bih pre svega da istrčim pošteno, muški tu predsedničku trku, da Srbija čuje i jednu drugačiju politiku u odnosu na to što je do sada mogla da sluša poslednjih 26 godina, a onda da vidimo ko ulazi u drugi krug. Možda će oni biti u prilici da se izjašnjavaju da li će mene podržati u drugom krugu predsedničkih izbora protiv kandidata SNS.
