Prvih 100 dana će biti najinteresantniji

Eksperti ocenjuju da se poslednji dani uoči stupanja na dužnost novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa odlikuju veoma izraženom ambivalentnošću u rusko-američkim odnosima. Sa jedne strane, produbljena je kriza u odnosima Rusije sa odlazećom administracijom Baraka Obame, a sa druge strane, Moskva računa da će Trampovo predsedništvo doneti bolje odnose sa SAD.

Obama je pred svoj odlazak iz Bele kuće povukao niz neprijateljskih poteza prema Rusiji — samo u poslednjih mesec dana proterao je 35 ruskih diplomata i njihove porodice iz SAD, zatvorio je dva ruska diplomatska predstavništva i uveo je novu rundu sankcija Rusiji. Moskvu je optužio za hakerske napade i mešanje u američke izbore, a Rusiju je nazvao „slabom zemljom“.

Analitičari smatraju da odlazeći Obama tim potezima nije želeo samo da napakosti Putinu, već i svom nasledniku — Donaldu Trampu.

Zvanična Moskva sada ima prilično uzdržan stav, ali računa na „zdrav razum“ buduće američke administracije. Glavna Putinova poruka Trampu već mesecima je ista — Rusija je spremna za ponovno uspostavljanje odnosa sa SAD koji će odgovarati interesima obe zemlje.

Ipak, jedno od glavnih pitanja u poslednje vreme je šta će Rusiji i svetu doneti Trampovo predsedništvo? Neki ruski analitičari kažu „nove rizike, ali i nove mogućnosti“.

„Zahvaljujući donatorima za inauguraciju je sakupljena rekordna suma novca od 90 miliona dolara. Smatram da je to dokaz da je Tramp ipak predsednik svih građana SAD, iako pristalice Hilari Klinton pokušavaju da dokažu da to nije tako. Pretpostavljam da će na dan inauguracije biti održani protesti onih koji se još nisu pomirili sa činjenicom da su izgubili izbore i ne mogu da shvate zašto. S druge strane, inauguracija je samo jedna vrsta šoua, predstave za javnost. Prvih 100 dana Trampovog predsedništva biće najinteresantniji, a nakon toga ćemo imati manje-više jasnu sliku o tome šta on stvarno namerava da uradi, jer smo do sada slušali samo obećanja“, kaže Aleksandar Domrin, profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi i stručnjak za SAD.

Pokreće se i pitanje Trampovih obećanja. Ruski predsednik Vladimir Putin je ocenio da odlazeća američka administracija želi Trampu da „veže i ruke i noge“, kako bi ga sprečila da ispuni svoja predizborna obećanja.

Ruski eksperti, međutim, ocenjuju i da bi Kongres SAD mogao da bude kamen spoticanja u ispunjenju Trampovih obećanja u vezi sa Rusijom, ali i za druge zemlje.

„Trenutno je Tramp pod enormnim pritiskom senatora, članova kongresa i javnosti.

Tramp sada bukvalno šeta kroz minsko polje: sa jedne strane pokušava da sačuva svoje osnovne ideje o kojima je govorio tokom kampanje, a sa druge strane, pokušava da uskladi svoje stavove sa mišljenjem većine stanovništva i političke elite i zato daje na prvi pogled oštre izjave, na primer da bi mogao brzo da izgubi poverenje u Merkelovu ili Putina. Očigledno je da Tramp i njegov tim još nemaju jasne stavove povodom bilateralnih odnosa sa određenim zemljama. Stoga bi njegov odnos prema Nemačkoj, EU u celini, Rusiji i Kini tek trebalo da bude definisan. Tramp nije diplomata, pa svet mora da se navikne na njegov stil izlaganja, jer će upravo takve poruke sada stizati iz Vašingtona“, smatra Vladimir Šapovalov, zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog pedagoškog državnog univerziteta.

Ruski mediji pomno prate sva dešavanja oko priprema za inauguraciju Donalda Trampa i pitaju se da li će Trampova politika dovesti do otopljavanja odnosa sa Rusijom.

Moskvu će na inauguraciji predstavljati ambasador Rusije u SAD Sergej Kisljak.

Prema najavama iz Vašingtona, očekuje se da će odmah posle inauguracije predsednici Rusije i SAD razgovarati telefonom, a iz Kremlja su poručili da bi valjalo da susret dva lidera bude održan „što pre, to bolje“.