Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp i pre inauguracije naišao je na brojne otežavajuće okolnosti i spletke koje mu priređuje bivša administracija. Smena vlasti u Vašingtonu, inauguracija i očekivanja od novog predsednika bile su teme emisije „Svet sa Sptunjikom“.
Na početku mandata Donald Tramp se susreće sa nekoliko otežavajućih okolnosti, smatraju sagovornici. Prva je da se sa spoljnopolitičkog plana, na kome su njegovi prethodnici pravili svoj imidž, preorijentiše na unutrašnju scenu, kaže v. d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“ Žarko Rakić.
„Takođe ima verovatno najsnažniji otpor do sada, unutrašnje otpore, ali i međunarodne izazove koji su nasleđeni, tako da pretpostavljam da on neće biti neuk da se okrene na sve te frontove i da izgubi snagu. Pretpostavljam da će se pozabaviti Amerikom, što bi moglo da bude dobro i za svetsku ekonomiju. Ako Americi krene dobro, ona je svetska lokomotiva i može sve da povuče za sobom. U tom smislu, navijam za njega, i nama će možda biti bolje“, kaže Rakić.
Tramp je najavio da će njegova administracija mnogo više snage uložiti na uređenje unutrašnjih prilika u SAD, a da će na spoljnopolitičkom planu pokušati da amortizuje sve napetosti kako bi oslobodio svoju administraciju prethodne energije. Dugogodišnji dopisnik iz Londona, novinar Siniša Ljepojević, podseća da je reč o činjenicama koje su našoj javnosti malo poznate. Njegova će sudbina zavisiti od rezultata na unutrašnjem planu, kaže on.
„Tramp je konačno u najvećoj meri i dobio izbore sa tim obećanjima šta će uraditi na unutrašnjem planu. Pre svega javni radovi, većina puteva u Americi je u očajnom stanju, infrastruktura je u katastrofalnom stanju, u desetinama gradova su zatvoreni vodovodi, sve je propalo, nije održavano. Na berzi u Njujorku i Londonu akcije kompanija koje bi trebalo da izvode te radove su skočile. Takođe, smanjiće porez kompanijama, u javnosti se i o tome malo zna, u Americi je porez na dobit kompanija 37 odsto, a u Evropi je između deset i petnaest“, objašnjava Ljepojević.
On dodaje da je Tramp obećao da će smanjiti korporativnu taksu na 15 odsto, ali i da fabrike koje su izašle u druge zemlje vrati u Ameriku uvođenjem carine. Što se tiče očekivane normalizacije odnosa SAD i Rusije posle inauguracije Trampa, Siniša Ljepojević smatra da je neophodno da prvo dođe do promene retorike, diplomatske simbolike i javnih saopštenja, ali da suštinske promene neće doći tako brzo.
S druge strane, Žarko Rakić smatra da će, ako Tramp ispuni obećanja, to biti potpuni zaokret u odnosima dveju zemalja. To se pre svega odnosi na razgovore o ukidanju sankcija Rusiji i pregovore o smanjenju broja nuklearnih glava, a dobar početni znak je što se više ne govori o krizi na Bliskom istoku i u Ukrajini.
U emisiji je bilo reči i o tome koliko bi Trampovi stavovi o Evropskoj uniji i NATO-u, za koje veruje da su važne, ali zastarele organizacije, mogli da utiču na sudbinu evropskog saveza država. Ljepojević smatra da se pomalo preteruje sa pričom o tom uticaju, jer je on deo privida takozvane američke svemoći, ali da taj uticaj neće zaobići naše prostore.
„Kakve god bile integracije u Evropi, Amerika će u njima imati svoj interes, baza njenih aktivnosti će biti u Istočnoj Evropi, jer se pokazalo da SAD ne mogu mnogo da utiču na Veliku Britaniju, Francusku i Italiju. Istočna Evropa će biti baza američke spoljne politike, u toj funkciji je i iskrcavanje američkih vojnika u Poljskoj. Balkan ne može da ima snagu koju ima Poljska, to je velika zemlja na takvom geografskom mestu, ali Balkan je deo toga“, kategoričan je Ljepojević.
Međutim, Žarko Rakić smatra da će uticaj nove američke administracije, odnosno politike, teško dopreti do nas. U Istočnoj Evropi svaka zemlja vodi svoju politiku, na koju čak ni EU nema veliki uticaj, a mi smo na repu tih događaja, podseća Rakić.
„U takvom jednom nesređenom dvorištu naravno da se naš nesrećni Balkan pojavljuje kao deo te priče, ali mislim da smo mi na repu događanja u Evropi. Uostalom, šta je EU uspela da sredi na Balkanu, oni ne mogu da se dogovore kako da Makedonija dobije ime, a kamoli nešto drugo“, kaže on.
U emisiji „Svet sa Sputnjikom“ možete da čujete i mišljenje analitičara Branka Raduna, ali i poglede na ovu temu iz Moskve.