Šta je to što je zajedničko Miloradu Dodiku i Nusretu Imamoviću, vođi selefijske zajednice (vehabija) u Bosni i Hercegovini, koji je sa porodicom otišao u Siriju? Bez obzira što su na suprotnim polovima političke scene u Bosni, obojica su se našla na takozvanoj američkoj „crnoj listi“.
„Crnu listu“, odnosno spisak pojedinaca i firmi čija je imovina, odnosno njeno korišćenje, blokirana na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, svake godine Ministarstvo finansija SAD objavljuje u Federalnom registru. Pojedincima koji se nađu na spisku zabranjen je i ulazak u SAD.
„Bal vampira“
Kao što je i lista „neprijatelja“ najveće svetske sile raznolika, takva je i lista nepodobnih osoba, pa su se na njoj našli i najljući neprijatelji, poput Dodika i lidera bosanskih vehabija Nusreta Imamovića.
Osim pomenute dvojice, među Balkancima na američkoj „crnoj listi“ našli su se i Radovan Karadžić i članovi njegove porodice, Biljana Plavšić i Momčilo Krajišnik, od Hrvata iz BiH Tihomir Blaškić, Ljubo Ćešić Rojs i Mladen Naletelić Tuta, a od Bošnjaka široj javnosti u regionu manje poznati Hasan Čengić i Bakir Alispahić.
Interesantno da je da su svoje mesto na listi našli svi haški optuženici iz bivše Jugoslavije, kao i članovi njihovih porodica, uključujući i pokojnike Slobodana Miloševića i Gorana Hadžića.
Iako Albanci važe za najveće prijatelje Sjedinjenih Država na Balkanu, što su više puta dokazali svojom novokomponovanom spomeničkom kulturom od Prištine do Račka, to nije smetalo Ministarstvu finansija da na „crnu listu“ stavi Fatmira Ljimaja, Menduha Tačija, jednog od albanskih lidera u Makedoniji, i Nasera Keljmendija, najvećeg narko-bosa sa Kosova i velikog prijatelja Ramuša Haradinaja.
„Četnici“, „balisti“ i fudbaleri
Kad je reč o organizacijama iz bivše Jugoslavije, kojima su uvedene sankcije, najveći broj njih dolazi iz albanskog nacionalnog korpusa, tako da su se na listi našle „Albanska nacionalna armija“, „Vojska Republike Iliride“, „Front albanskog nacionalnog jedinstva“, „Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe“…
Boje Srba na listi organizacija brane „Četnički ravnogorski pokret“ i Srpska demokratska stranka iz Republike Srpske. Na listi se nalazi i nekoliko široj javnosti nepoznatih kompanija iz Srbije i hrvatskog dela Federacije BiH.
Za razliku od Balkana gde danas, što nije bio slučaju krajem devedesetih, nema nikoga iz prve lige političara, iz drugih delova sveta došao je sam politički vrh. Između ostalih, na „crnoj listi“ našli su se predsednici Sirije i Belorusije Bašar el Asada i Aleksandar Lukašenko, ali i pokojni libijski lider Muamer el Gadafi.
Boje Rusije na listi američkih sankcija brane, između ostalih, zamenik premijera Dmitrij Rogozin i senator Aleksej Puškov, a kad je reč o preduzećima na listi u odeljku „Ukrajina“ našli su se i „Sberbanka“ i „Gasprom“ sa brojnim svojim filijalama.
Da je fudbal više od igre, pokazao je i jedan od najboljih egipatskih fudbalera u istoriji Mohamed Abutrika, koji se našao na listi pod optužbom da je finansijski pomagao teroristima i zabranjenoj organizaciji Muslimansko bratstvo.
