Dan pošto je premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da bi zbog mira i stabilnosti bio spreman i na uspostavljanje „vruće linije“ Beograd—Priština, iz sedišta NATO-a došla je „vruća“ vest za Srbe na severu Kosova — specijalne kosovske jedinice ROSU mogu bez saglasnosti NATO-a, ali i bez odobrenja lokalne samouprave Srba, da uđu na sever, gde žive Srbi. To je juče rekao i Hašim Tači, predsednik Kosova.
Da li je direktna komunikacija Prištine i Beograda dobra ideja i da li NATO ovim rečima krši dogovoreno u Briselu, pa je već i to povod za direktne telefonske konsultacije?
Sagovornici Sputnjika i sa srpske i sa albanske strane slažu se da bi direktna komunikacija bila dobro rešenje. Slažu se i u tome da to ni u kom slučaju ne bi značilo bilo kakvu promenu formata pregovora niti „izbacivanja“ Brisela iz igre.
Oliver Vujović, analitičar sa Kosmeta i predstavnik civilnog sektora, objašnjava da problem jedino može da nastane u Prištini.
„Ukoliko ne dobiju instrukcije iz Brisela da pristanu na takav vid komunikacije, sumnjam da će Priština prihvatiti ideju Beograda. Oni smatraju da je Kosovo u njihovoj ingerenciji i da oni treba da odlučuju kako da stvari rešavaju tamo. Jedini način komunikacije na koji će oni razgovarati sa Beogradom, za sada je — preko Brisela“, veruje Vujović.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, objašnjava da bi „vruća linija“, pored institucije „oficir za vezu“ koju već imamo, u nekim kritičnim situacijama pomogla da se spreči mogućnost nekih incidenta.
„Obe strane bi imale koristi od takve linije. Dakle, ovo bi bilo u interesu onih koji žele da se svi problemi na Kosovu i Metohiji rešavaju mirnim putem. Međutim, ako neko i dalje želi da izaziva incidente i stvara nove napetosti i krizu, onda njemu takva linija neće odgovarati“, objašnjava Drecun.
Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu naglašava da Priština ne bi dobro postupila kad bi odbila takav predlog Beograda.
„Zato mislim da će pristati, jer nema razloga da to ne uradi. To ne bi ni u kom slučaju poremetilo pregovore u Briselu, jer je prisustvo Zapada na Balkanu dominantno i bez toga ne mogu da se rešavaju krupni problemi“, naglašava Spahiu.
On dodaje da ni Vašington nije bio direktno uključen u briselske dogovore, ali da je Amerika bila prisutna. „Priština i Beograd moraju da se dogovore i da se spremaju na to da neke probleme rešavaju sami. Što više tih problema sami reše, to je bolje i za Beograd i Prištinu, region ali i za zapadne saveznike koji neće morati da se bave svakom sitnicom“, smatra Saphiu.
Međutim, specijalne jedinice ROSU, koje su 14. januara bile raspoređene na sever Kosmeta na administrativnom prelazu Donje Jarinje, ozbiljno naoružane kao „dobrodošlica“ vozu koji je tog jutra krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, nisu bile sitnica. Formacija koja je nastala iz bivše OVK, a sada funkcioniše pod patronatom Kfora (NATO) na Kosmetu, po rečima Spahiua u ovoj situaciji bila je opravdana na severu, kao „ispomoć“ pograničnoj kosovskoj policiji.
„Kada je dogovor u Briselu potpisivan, mislilo se da specijalne jedinice neće intervenisati sem uz dogovor ili poziv gradonačelnika opština kad je intervencija potrebna. Međutim, ovde se radilo o jednoj opasnosti koja dolazi spolja, a to je voz koji je dolazio iz Srbije. Ta jedinica, zapravo, nije imala nikakvu ulogu osim da bude potpora graničarima, koji su bili uplašeni zbog prašine koje se podigla oko voza“, objašnjava naš sagovornik.
