Zašto iste poreze za penzijsko i socijalno osiguranje plaća i seljak koji je vlasnik nekoliko hektara zemlje i poljoprivredni veleposednici koji ostvaruju ogromne prihode?
Može li mali proizvođač čiji su rashodi veći od prihoda da godišnje za porez izdvoji oko 100.000 dinara ne bi li ostvario pravo na minimalnu poljoprivrednu penziju od 10.800 dinara? I da li je opravdano da se u tim okolnostima, zbog neplaćenih poreza paorima oduzima zemlja.
Govoreći o podnošenju rešenja o prinudnoj naplati poreza seljacima i pretnji da će zbog neizmirenih obaveza paorima biti oduzeta zemlja, član odbora za selo SANU Branislav Gulan za Sputnjik ističe da je to još jedan udar na seljake i na proizvodnju hrane.
„Devedesetih godina penzijski doprinos uplaćivalo je više od 500.000 seljaka, a sada ne uplaćuje ni 100.000. Svaka vlast je od seljaka izvlačila pare za opstanak, a jedino su im se udvarali u predizborno vreme kad su odlazili i milovali im stoku i davali im obećanja koja su se svela samo na očekivanja“, kaže Gulan.
Za neplaćene doprinose seljaci bez kamata državi duguju 90,8 miliona dinara, a poreska uprava je zbog toga tokom prošle godine donela 31 rešenje o prinudnoj naplati poreza iz zemljišta.
„Dugovi su enormni, ali kako može isti dug da plaća i seljak koji ima dva hektara i onaj koji ima sto hektara zemlje. Da te pretnje nisu nimalo bezazlene i da mogu biti i stvarnost dokaz je slučaj porodice Palašta iz Bajmoka. Ferencu Palašti, koji je imao 19 jutara zemlje i poljoprivrednim radom hranio sedmočlanu porodicu, zbog dugova za neplaćene doprinose koji su dostigli 12.000 evra, oduzeto je šest jutara zemlje. Isti dug imala je i njegova supruga koja je na svom imenu imala samo jedan hektar zemlje“, kaže Gulan.
On ističe da se poljoprivrednici nalaze u bezizlaznoj situaciji, da mali poljoprivredni proizvođači nemaju od čega da plaćaju tolike doprinose jer sa malim prinosima jedva preživljavaju.
„Uz slobodan uvoz hrane poljoprivreda se dodatno uništava. Nekada je 330.000 stočara plaćalo doprinose, a sad više ne plaćaju jer nam je uništeno stočarstvo. Nije li najbolji dokaz što u Srbiji imamo 200.000 praznih kuća. Devedesetih godina smo iz Srbije izvozili 30.000 tona mesa dok je prošle godine izvezeno samo 400 tona bejbi-bif mesa“, kaže Gulan.
Predsednik udruženja poljoprivrednika i stočara Srbije Cveta Murgaški za Sputnjik navodi da eventualni otpis kamata na dugove takođe nije pošteno rešenje. „Tako ćemo dugove oprostiti i onima sa 500 jutara zemlje koji su mogli, a nisu hteli da plaćaju porez“. Sada je u istom položaju recimo Matijević i seljak sa dva hektara zemlje. Da ne govorim o tome da su veća davanja za socijalu od mesečne paorske penzije“, naglašava Murgaški.
Prema podacima zaključno sa 30. novembrom prošle godine, u Srbiji ima 194.107 poljoprivrednih penzionera.
Oni čine 11,2 odsto ukupnog broja penzionera.
Do sada je u postupcima prinudne naplate poreza iz nepokretnosti doneto jedno rešenje o prodaji i još jedno o prenosu zemljišta u svojinu Republike Srbije.
