To je ekonomski zakon — svi traže ono što je brže i jeftinije, kaže Mansurbek Sultanov, prvi zamenik direktora „RŽD Internešenel“ u Srbiji u emisiji „Energija Sputnjika“ na pitanje Jelice Putniković ima li Srbija šanse da vrati tranzit koji sada ide kroz Rumuniju i Bugarsku.
U razgovoru o unapređenju železničkog saobraćaja u Srbiji korišćenjem ruskog državnog kredita za modernizaciju srpskih pruga i nabavku dizel motornih železničkih kompozicija, Sultanov ističe da i na srpskim prugama može da se putuje komforno, udobno i sve brže.
„Mi smo ponosni što smo završili isporuku 27 dizel-motornih garnitura godinu dana pre ugovorenog roka. Svi ovi vozovi su sertifikovani i već saobraćaju na različitim deonicama“, rekao je Sultanov, ističući da su i neke deonice pruga već završene i puštene, takođe pre ugovorenih rokova.
„Imali smo baš produktivnu godinu. Početak radova bio je 2014. godine, a do kraja prošle smo završili nekoliko projekata. Sve pre roka. Pruga Beograd—Pančevo je završena tri do četiri meseca pre ugovorenog roka, što je doprinelo da uštedimo veliku sumu novca, skoro šest miliona dolara. Ta suma je iskorišćena za dodatne radove — izgradnju još nekoliko objekata. I, bez obzira na to, još skoro milion dolara, tačnije 900.000 dolara je vraćeno / preostalo za korišćenje u drugim projektima“, nabraja Sultanov šta je sve urađeno minulih godina na srpskim železničkim koridorima.
Na ovoj pruzi je unutrašnja komisija Železnica Srbije završila svoj rad bez primedbi, sada radi eksterna komisija i očekuje se da, vrlo brzo, bude potpisana sva dokumentacija vezana za prijem radova. Posle toga ova pruga će dobiti sve potrebne dozvole.
Ovo je jedan od prvih projekata „RŽD Internešenel“. Osim toga su na Koridoru 10 već završene tri deonice na severu: Mala Krsna — Velika Plana, Sopot Kosmajski — Kovačevac i Golubinci — Ruma. To je skoro 60 kilometara pruge, pri čemu je povećana prosečna brzina sa 30 do projektovane brzine od 120 kilometara na sat.
Komentarišući pomoć „RŽD Internešenel“ Železnicama Srbije letos, kada je bio problem sa tunelom na pruzi Beograd — Bar Sultanov ističe da su Ruske železnice spremne da uđu u posao modernizacije cele pruge Beograd—Bar.
„RŽD je već poslao predlog u resorno Ministarstvo saobraćaja i već nam je odobrena modernizacija deonice od Resnika od Valjeva duga 77 kilometara na međunarodnom koridoru 11. Radovi dobro napreduju, uprkos tome što je bilo kašnjenja pri dobijanju građevinske dozvole i eksproprijacije zemljišta. Radove ne usporava ni zatvaranje koloseka, što je neophodno zbog radova na tunelima i kosinama reka. Bez obzira na sva ta kašnjenja i zbog objektivnih i subjektivnih razloga mi smo od leta prošle godine, kada smo krenuli, već obavili 25 odsto radova. Neće nas zaustaviti ni kiša ni sneg. Ta deonica će biti završena pre kraja ove godine“, kaže Sultanov, navodeći da će RŽD raditi i jednu deonicu na pruzi Beograd—Budimpešta, pravcu koji Srbija realizuje u saradnju sa Kinom, kako bi preko Srbije modernom prugom povezala Evropu i Aziju.
„Na ovom projektu su međudržavne procedure, zahvaljujući gospođi Zorani Mihajlović i resornom ministarstvu završene krajem prošle godine. Mi čekamo ’zeleno svetlo‘ za početak radova. U toku je početak eksproprijacije i dobijanja građevinske dozvole. Rečeno nam je, a nadam se da ćemo moći da u maju ove godine otpočnemo sa radovima. Ovo je, inače, jedna teška deonica po pitanju geologije i terena, zato što ćemo morati da idemo kroz Frušku goru. Tu će biti tunel sa dve cevi, koji će odmah prelaziti u vijadukt. Dalje idemo obalom Dunava, koja, takođe, nije laka za radove. Gradićemo veliki nasip“, navodi Sultanov detalje trase deonice Stara Pazova — Novi Sad.
Na pitanje da li su predstavnici RŽD-a sa srpskom ili mađarskom stranom već razgovarali i o tome da se uključe u izgradnju cele pruge od Beograda do Budimpešte ili da uđu u nove projekte na Balkanu, izgradnju novih i modernizaciju postojećih pruga, o čemu se sada puno govori Sultanov kaže da imaju strateški cilj, koji je koristan Srbiji, jer već postoji potrebna mehanizacija. „Reč je o mehanizaciji koju su Ruske železnice proizvele u Rusiji za modernizaciju srpskih pruga. U Rusiji je napravljeno 105 jedinica mehanizacije prilagođene za evropski kolosek, u skladu sa evropskim normama. Radi se o tehničkim detaljima koji se razlikuju od ruskih. Sve je bilo ispoštovano i sertifikovano za rad u Srbiji. Mi smo radeći u Srbiji stekli znanje, filosofiju rada sa ljudima, sa naručiocima, tekućom kontrolom, nadzornim organima“, kaže Sultanov, koji ne krije da je njegova kompanija zadovoljna srpskim partnerima.
„Reč je, najpre o predavanju iskustva i kvalifikacijama. Već sutra te firme mogu, bez ruskih partnera da rade ovde i da učestvuju samostalno na velikim međunarodnim tenderima. To su velike firme: Energoprojekt niskogradnja, jedan od naših najvećih partnera, MBA Ratko Mitrović, Vorex radi sa nama kao i Mostogradnja, ZGOP Novi Sad… Sve su to preduzeća koja smo mi i bukvalno digli ’iz ničeg‘ to su bila preduzeća u restrukturiranju, sa dugovima…“, kaže Sultanov ističući da ove pohvale znače da će te firme angažovati da sa RŽD rade i van Srbije.
Govoreći o tome da li i koliko sneg utiče na radove Sultanov kaže da „ne traje sezona 12 meseci. Srpska strana nas je zamolila da građevinsku sezonu baš ne koristimo da bi letnja sezona — turistička sezona bila iskorišćena za prevoz putnika. Zato mi osnovne radove ne radimo tokom leta, ni na barskoj pruzi ni na Koridoru 10“.
Od južnih deonica na Koridoru 10 na preseku od Niša ka Preševu najkritičnije tri deonice su, takođe, date RŽD za rekonstrukciju, ukupne dužine od oko 46 kilometara.
„Na deonici Bujanovac—Bukarevac radovi su, kao i uvek, kada rade RŽD Internešenel, završeni pre roka. Sada na prijemu radova radi eksterna komisija, koja, verovatno, čeka da se otopi sneg. Na deonici Vranjska banja — Ristovac prestalo nam je da završimo neke sitnice — ti radovi će potrajati desetak — petnaest dana. Vremenski uslovi nam sada ne dozvoljavaju, tehnološki, da radimo — ne bi uspeli da pod njima ostvarimo željeni kvalitet. Treća deonica Vinarci—Đorđevo će biti završena za dva meseca, u martu ove godine“.
Objašnjavajući zašto je realizacija ruskog kredita produžena do 2021. godine Sultanov kaže da je to bio zahtev srpske strane. „Mi smo uradili projektnu dokumentaciju za deonicu pruge od Valjeva do Loznice. To je baš težak projekat i dugo je trajala izrada dokumentacije. Osnovni razlog za produžetak je realizacije te deonice. Ali, kada smo mi sve to uradili Vlada Srbije je odlučila da je prioritet pruga Stara Pazova — Novi Sad. Mi smo potom krenuli to da radimo sa CIP-om, od idejnog projekta… Kada smo sve to završili otpočeli smo sa ugovaranjem poslova. A zahvaljujući aktivnostima našeg resornog ministarstva i ministarke spremni smo da i to uradimo pre roka“, navodi naš sagovornik.
Ističe da će RŽD Internešenel će doprineti bržem i bezbednijem železničkom saobraćaju u Srbiji i izgradnjom novog dispečerskog centra.
„Na inicijativu predsednika vlade Srbije, gospodina Vučića, prilikom njegove posete Rusiji sa potpredsednicom Mihajlović, kada su oni videli kao se to radi u Rusiji, dobili smo nalog i dali smo predlog. Potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu, na osnovu kojeg su ruski projektni Institut Nias i Saobraćajni institut CIP bili spremni da odrade projekat“, kaže Sultanov koji se nada da će u narednih mesec-dva krenuti sa realizacijom projekat. Prema njegovim rečima, odlučeno da Dispečerski centar bude u novoj zgradi na železničkoj stanici Zemun, poznat je i obim investicija i model finansiranja a čeka se „zeleno svetlo“ srpske strane da daju finalni zadatak za realizaciju ovog projekta.
Dispečerski centar će konkretno doneti centralizaciju železničkog saobraćaja na srpskim prugama, gde će se sa jedne tačke videti sve osnovne magistrale, I u putničkom, I u kargo saobraćaju.
Govoreći o „kadrovskim rupama“ u srpskim železnicama Sultanov objašnjava da je „posledica toga brzina donošenje pravih odluka. „U skladu sa Memorandumom o strateškom partnerstvu, jedna od tačaka je i obuka srpskih studenata na ruskim institutima i fakultetima i univerzitetima. Već ove godine smo poslali tri studenta, koji tamo već studiraju, a u toku je obuka osam studenata, koji u Ruskom domu u Beogradu uče ruski jezik. U maju će oni ići u Rusiju na ispit, da bi posle toga otišli na studije. Uz to sa Infrastrukturama železnica Srbije i sa Ministarstvom saobraćaja pokušavam da napravim model za zapošljavanje tih studenata, kada se oni vrate. Da budu sigurni da će ih, kada se vrate u Srbiju čekati dobro radno mesto“, kaže Sultanov.
Komentarišući, nadalje, da je realno da vozovi preotmu putnike avionima prvi zamenik direktora „RŽD Internešenel“ u Srbiji kaže da postoji prosta formula procene potrebne investicije i onog šta se dobija: ako gradite prugu koja će ići 300 na sat karta bi koštala, za 100 kilometara, 300 ili 400 evra i niko je ne bi koristio.
„Ako pričamo o pruzi Beograd—Budimpešta biće napravljena tako da će postojati preduslovi za poboljšanje. Donji stroj, osovina pruge biće izgrađena za brzinu od 200 na sat. Mi smo dali predlog Vladi Srbije da prvo izgradimo infrastrukturu za 160 kilometara na sat u prvoj fazi, a u drugoj da to bude 200 na sat“, objašnjava Sultanov.
Govoreći o tome šta treba uraditi da nove, modernizovanje pruge ne propadaju Sultanov kaže da njihovo održavanje zahteva određeni kapacitet. „Već smo predložili Vladi Srbije i sa Infrastrukturom železnica Srbije već radimo na tome da se dogovori održavanje novih pruga. Mi već imamo znanje i mehanizaciju da nastavimo sa tekućim održavanje pruga. RŽD bi garantovao železnicama Srbije, odnosno ministarstvu garantovanu brzinu i garantovanu bezbednost“, poručuje Sultanov.
