Iz Kremlja su poručili da će Moskva ostati uzdržana od bilo kakvih komentara na takve inicijative sve dok novoizabrani predsednik SAD ne stupi na dužnost.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je istakao da se trenutno ne vode nikakvi pregovori o smanjenju nuklearnog kapaciteta u zamenu za ukidanje antiruskih sankcija, a takođe je naglasio i da antiruske sankcije nisu predmet bilo kakvih pregovora ruskih zvaničnika sa Zapadom. Prema njegovim rečima, Rusija nije bila inicijator tih restrikcija, pa samim tim Moskva nema nameru da o tom pitanju pregovara sa zapadnim partnerima.
Predsednik Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov je ocenio da „ukidanje sankcija Rusiji nije strateški cilj zbog kojeg bi trebalo žrtvovati bilo šta u sferi bezbednosti“.
On je rekao da Moskva na sankcije gleda kao na „glupo nasleđe odlazeće administracije Bele kuće“, sa kojim bi se trebalo oprostiti zajedno sa odlaskom starog predsednika, a takođe je dodao i da Trampovim rečima ne bi trebalo pridavati veliki značaj budući da nije u pitanju zvaničan stav zemlje.
Ruski eksperti se slažu da pitanja ukidanja antiruskih sankcija i nuklearnog razoružavanja ne bi trebalo međusobno povezivati, i istovremeno ističu da Moskva neće pregovarati pod pritiskom ucena, već samo kao ravnopravan partner.
„Trampova retorika je očekivana, ali njegova izjava o sankcijama i nuklearnom naoružanju se može tumačiti na više načina. Između ostalog, kao predlog da se održe pregovori o uzajamnom smanjenju nuklearnog arsenala. Novoizabrani predsednik je u pravu kad govori da je neophodno da se strane dogovaraju i da se nađe pravedno rešenje, zato što nijedna zemlja koja ima samopoštovanje neće pregovarati pod pritiskom ucena, i najviši ruski zvaničnici su više puta rekli da neće više tolerisati situaciju u kojoj bi Moskva i Vašington pregovarali isključivo o pitanjima koje zanimaju SAD, a ruski interesi se ne uzimaju u obzir“, kaže za Sputnjik Jurij Roguljov, direktor fonda za američke studije „Ruzvelt“ na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“.
Ruski ekspert dodaje da će Obamine sankcije Tramp koristiti kao adut u pregovorima sa Rusijom.
„U principu, ono što predlaže Tramp odgovara interesima Rusije. Ne bi trebalo očekivati da će Tramp preko noći odustati od politike sankcije, zato što je to ozbiljna poluga uticaja. SAD će uvek koristiti sankcije kao instrument politike i bilo bi naivno očekivati da će Tramp prekinuti taj kontinuitet. Ali on je pre svega pragmatičar i dobro zna da svaki sporazum podrazumeva kompromis“, dodao je on.
Neki vojni eksperti, smatraju da bi Rusija mogla da prihvati Trampov predlog o smanjenju nuklearnog arsenala i da bi mogla da smanji broj bojevih glava sa 1.500 na 1.000, ako u sporazum budu unete tačke koje neće omogućiti SAD da steknu stratešku prednost razmeštanjem kosmičkih snaga i protivraketne odbrane. U suprotnom, zaključuju eksperti, to bi bilo jednostrano razoružavanje Rusije.
Neki ruski eksperti, međutim, ističu da će Rusija biti spremna da sa SAD razmatra novi projekat o smanjenju nuklearnog oružja samo u slučaju ispunjavanja tri osnovna uslova. Prvi je potpuno povlačenje američkog taktičkog nuklearnog oružja iz Evrope na teritoriju SAD. Drugi uslov je da se prilikom pregovora sumira nuklearni potencijal SAD i njenih najbližih saveznika — Velike Britanije i Francuske s jedne strane, i Rusije s druge strane. I treći uslov je usvajanje pravnog dokumenta, koji ograničava raspoređivanje globalne američke protivraketne odbrane na kopnu i na moru, kao i u svemiru.
Eksperti podsećaju da su Velika Britanija i Francuska najbliže saveznice SAD u NATO-u, imaju zajedničko nuklearno planiranje u slučaju pravog rata i zato bi „njihove potencijale trebalo sumirati i smanjivati u skladu sa tim kako bude dogovoreno smanjivanje ruskog nuklearnog arsenala“.
Takođe, neki analitičari dodaju da bi Rusija mogla da se bavi pitanjem nuklearnog razoružavanja, ali tek nakon što SAD ispune svoje obaveze iz Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja START-3, koji su 2010. godine u Pragu potpisali lideri SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev.
Tramp nije prvi američki lider koji je pokrenuo ovo pitanje. Još od sedamdesetih godina prošlog veka gotovo svaki američki predsednik je govorio o kontroli nuklearnog naoružanja, ograničavanju nuklearnog arsenala i razoružavanju. Recimo, početkom osamdesetih, Ronald Regan je govorio o smanjenju nuklearnog naoružanja, a Obama je to pitanje potegao još pre osam godina, na početku svog prvog mandata.
Trampova izjava, međutim, zahteva mnoga pojašnjenja. Prvo, nije jasno o kakvom nuklearnom oružju je konkretno reč — strateškom ili ne. Drugo, u ovom trenutku se ne znaju planovi tih smanjenja — da li je to ono što je predlagao Obama ili nešto novo. Treće, nejasno je i kakve sankcije Tramp namerava da ukine…
Ipak, dogovori u sferi nuklearnog oružja između Rusije i SAD po definiciji ne mogu biti bilateralni, jer postoji „nuklearni klub“, koji ima skoro desetak zemalja, i koje takođe moraju da usvoje nova pravila igre. Stručnjaci ističu da nijedna od zemalja „nuklearnog kluba“ — ni zemlje NATO-a, ni Kina ne nameravaju da smanjuju svoj nuklearni potencijal.
Osim toga, jasno je i da Rusija u ovim uslovima neće računati na dogovore koji na bilo koji način ugrožavaju njene nacionalne interese i bezbednost, a isto tako je jasno i da se sa Moskvom ne može razgovarati jezikom ultimatuma i pritiscima.
Eksperti ocenjuju da je korišćenje sankcija kao instrument pritiska u pregovorima sa Rusijom uzaludno.
Podsećanja radi, Tramp je, u intervjuu za londonski „Tajms“, izjavio da će ponuditi ukidanje sankcija protiv Rusije u zamenu za sporazum o smanjenju nuklearnog oružja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Tramp je rekao da želi da se arsenal nuklearnog oružja dve najveće nuklearne sile na svetu, SAD i Rusije, „značajno smanji“.
„Rusija je pod sankcijama. Hajde da vidimo da li možemo da napravimo neke dobre sporazume s Rusijom. Prvo, mislim da nuklearno oružje treba značajno da se smanji“, rekao je novoizabrani američki predsednik.
