Suprotno svim očekivanjima, u parlamentu Kosova nije prošla nijedna od dve predložene rezolucije o hapšenju Ramuša Haradinaja, lidera Alijanse za budućnost Kosova. To pokazuje da albanske političare, koji se gotovo jednoglasno izjašnjavaju za oslobađanje njihovog „ratnog heroja“, politika duboko razdvaja čak i kad je ova tema u pitanju.
Ni više od 11 sati, koliko je sednica u Prištini trajala, nije bilo dovoljno da poslanici opozicije i pozicije dođu do usklađenog teksta, jer je rezolucija koju je predložila Haradinajeva stranka pored zahteva za njegovo hitno oslobađanje, zahtevala i prekid dijaloga sa Beogradom, sve dok Srbija ne povuče poternice za kosovskim rukovodiocima, kao i ostavku ministara koji su učestvovali u briselskom dijalogu. Ovo drugo nije bilo prihvatljivo za vladajuću koaliciju, koja je u svojoj rezoluciji imala samo jedan zahtev — oslobađanje Haradinaja.
Kosovski mediji osudili su ovakvo ponašanje kosovskih parlamentaraca nazivajući Haradinaja „herojem Oslobodilačke vojske Kosova“ i „borcem iz prvih redova protiv režima Slobodana Miloševića“. U prištinskim medijima mogle su se pročitati različite analize u kojima se ovakav postupak parlamenta u Prištini smatra „narušavanjem nacionalnog jedinstva“ ali i „odricanjem tekovina OVK“.
Politikolog Stefan Filipović zatečen je ishodom glasanja u kosovskom parlamentu.
„Ovde vidim dve stvari. Prva se odnosi na rezoluciju koja je zahtevala napuštanje briselskog procesa kojom se faktički urušava vlast u Prištini. Jasno je da ovako nešto nije moglo da prođe bez zelenog svetla spolja. Drugo, i to je za mene novo, jeste da su kosovski Albanci pokazali izvesno neslaganje prvi put javno demonstrirano, o ovako bitnoj, da ne kažem nacionalnoj stvari“, kaže Filipović, napominjući da, s obzirom na to da je Ramuševo hapšenje podiglo rejting njegovoj stranci, „nije u interesu ni opozicije ni pozicije da se on tako brzo nađe na slobodi“.
Živojin Rakočević, analitičar sa Kosova i Metohije, pak smatra da ni u kom slučaju neusvajanje rezolucije ne treba posmatrati kao odraz političkog nejedinstva Albanca, posebno kada je reč o Haradinaju, jer oni kroz njega gledaju odnos prema Srbima i Srbiji.
„Verujem da se tu radi o detaljima i o čekanju da se pojavi neka čvrsta međunarodna garancija koja bi podržala neku od tih rezolucija“, kaže Rakočević, napominjući da će puštanje Haradinaja niz vodu, ako to uradi Hašim Tači, značiti dovođenje u pitanje tekovine OVK, i modela OVK koji je nametnut kosovskom društvu.
Kosovski analitičar Behljuj Bećaj, analizirajući posledice oko neusvajanja rezolucije oko Haradinajevog hapšenja, kaže da to nije iznenađenje.
„Svi su kao mislili najbolje za Haradinaja, a zapravo su razmišljali kako da se domognu preko ovog slučaja vlasti ili kako da je zadrže. Dakle, putem Hardinaja, opozicija se dodvorava njegovoj stranci misleći kako da se domogne vlasti, dok pozicija razmišlja kako da zadrži vlast demonstrirajući tobožnju solidarnosti sa pitanjem šta će dalje biti sa Hardinajem“, objašnjava Bećaj.
Bećaj je, komentarišući spekulacije da se na Kosovu pojavila politička elita koja želi da se na neki način rasterete ljudi koji imaju OVK prošlost, rekao da takva teza postoji, ali da je zasad ona samo to.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun osvrnuo se na mogućnost da se u narednom periodu ne mogu isključiti incidenti zbog situacije na KiM zbog hapšenje Haradinaja, kao i da je opasnost od izvođenja terorističkih akcija na KiM visoka.
„Ima nagoveštaja ekstremnih Albanaca i posebno bivših pripadnika terorističke OVK i OVPBM da mogu da preduzmu eventualno neke nasilne akcije“, izjavio je Drecun.
On je takođe rekao i da se boji da će kod Ramuša Haradinaja politika odneti prevagu nad pravdom, i da će lider Alijanse za budućnost Kosova ponovo izbeći da se suoči sa odgovornošću za ratne zločine. Država, kaže Drecun, preduzima sve akcije koje ima na raspolaganju, navodeći da je pripremljen obiman dokazni materijal.
