Ruski kosmički sistem prati promene klime, pomeranja u zemljinoj kori i opasne pojave koje izaziva čovek, požare i poplave, različite akcidente. Svi podaci praćenja slivaju se u operativni centar Ministarstva za vanredne situacije Rusije u Moskvi, koji je povezan sa humanitarnim centrom u Nišu.
Ledeni talas koji je zahvatio Srbiju odneo je ljudske živote, a od Božića je evakuisano više od 130 ljudi. Zbog leda je obustavljena plovidba Dunavom, a led se taloži i na manjim rekama.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i Gorske službe spasavanja probijaju se do više od 100 sela koja su danima odsečena od sveta. U akciju oko Niša i Prokuplja uključeni su i spasioci iz Rusije koji borave u Rusko-srpskom humanitarnom centru, koji kažu da je, s obzirom na uslove života u njihovoj zemlji, reč o situaciji koja nije preterano rizična.
U kosmičko praćenje i upravljanje kriznim situacijama uključen je i Centar u Nišu. Povezan je sa najsavremenijom opremom u Moskvi koja u svakom trenutku zna gde raste nivo vode zbog poplava, da li je došlo do promene u seizmičkim područjima i gde je izbio šumski ili bilo koji drugi požar.
Važnost ovakvog monitoringa videli smo mnogo puta, pa i u situaciji sličnoj ovoj u kojoj se Srbija trenutno nalazi, zahvaljujući njemu, prošle godine u maju bukvalno je spasen jedan grad u Sibiru, kaže za Sputnjik direktor Centra Bojan Glamočlija.
„Led je počeo da se taloži na reci, spoljna temperatura je bila minus 25 stepeni Celzijusovih. Uz pomoć kosmičkog monitoringa i ostalih podataka koji se unose u sistem operativnog centra Ministarstva za vanredne situacije, došli su do podatka da će, ako led nastavi da se taloži, doći do poplave koja će ugroziti grad od sto hiljada stanovnika. Formirali su štab, uradili monitoring terena i došli do zaključka da moraju da usitne led. Podigli su avijaciju, usitnili led i nisu morali da evakuišu sve te ljude na tako niskoj temperaturi iz snegom i ledom okovanog grada. Bila je to nemoguća misija, ali uspeli su. Ako se setimo leda na Dunavu 2012. godine, kada je stradalo mnogo splavova i čamaca, mislim da to i sada može mnogo da nam znači ovde u Srbiji, da treba da računamo na taj sistem“, kaže Glamočlija.
On dodaje da se u Nišu, zahvaljujući osmatranjima iz svemira, prate promene u celom svetu, a posebno u našem regionu, i prosleđuju drugim operativnim centrima. Kada su u avgustu prošle godine poplave zadesile Makedoniju, Centar je reagovao.
„Imali smo projekciju nivoa njihovih reka sa tom količinom padavina, to su zvanični podaci koji se nalaze na sajtovima hidrometeorološkog zavoda. Uz pomoć ovih programa dobili smo proračune i tačno smo mogli da znamo koji će delovi Makedonije biti poplavljeni. Znali smo koje će kuće biti pod vodom i na kojim lokacijama treba hitno reagovati, imali smo projekciju cele situacije“, priseća se prvi čovek Centra.
On ipak dodaje da se zemlje regiona, pa i sama Srbija još uvek nedovoljno oslanjaju na ovaj sistem. Zato je Centar u saradnji sa upravom Zrenjanina uradio pilot projekat praćenja toka i eventualnog izlivanja Begeja. Važno je reći da je ovaj grad jedan od retkih koji ima uređen katastar, odnosno geografski informacioni sistem, kaže Glamočlija.
„Uradili smo model i dobili rezultat, odnosno šta bi se dešavalo ako nivo Begeja poraste. Predstavili smo ga upravi grada, Srednjebanatskom upravnom okrugu i Stalnoj konferenciji gradova i opština. Izazvao je veliku pažnju. Isto bi moglo da se uradi za celu teritoriju Srbije i radimo na tome. To je program koji štedi vreme, energiju i novac. Zahvaljujući njemu možemo da znamo koliko je ljudi potrebno za evakuaciju stanovnika, odnosno koliko vatrogasaca-spasilaca, vojske i policije je potrebno na nekom ugroženom području. Takođe, program nam pokazuje i koliko ljudi treba evakuisati i koji su sigurni prostori za evakuaciju“, objašnjava Glamočlija.
Pouzdanost sistema pokazala se i tokom nedavnih potresa u Italiji — uz pomoć parametara dobijenih od različitih službi, u Centru u Moskvi, pa tako i u Nišu, mogli su da predvide šta će se dešavati, koje su tačke trenutno ugrožene i koje bi mogle biti. Sve zavisi od kvaliteta unetih podataka, kaže sagovornik Sputnjika.
„Reč je o podacima geodetskih službi, Ministarstva za urbanizam, hidrometeorološke i seizmološke službe. Na osnovu njih možemo sa određenom preciznošću da kažemo koje su zgrade ugrožene, koje će kasnije moći da se koriste za život, a koje moraju da se sruše. Bukvalno za nekoliko minuta možemo da imamo kompletnu sliku vanredne situacije kao što je zemljotres“, kaže direktor Centra.
Iz Moskve, odnosno iz svemira, posmatra se sve što se dešava na našoj planeti, rusko Ministarstvo za vanredne situacije ima informacije koje čoveku na zemlji nisu u svakom trenutku pristupačne. Srbija na ovaj sistem najviše računa kada je u pitanju opasnost od šumskih požara, jer se oni iz svemira najbolje vide. Tako u Niš i tokom zime stiže izveštaj o takozvanim termo tačkama koji Centar prosleđuje MUP-u.
U Rusko-srpskom humanitarnom centru se nadaju da će na planu monitoringa ostvariti i bolju saradnju sa zemljama Evropske unije, jer kada je bezbednost u pitanju, kažu, politiku treba ostaviti po strani.
