Političke tenzije između Sarajeva i Banjaluke dovedene su do tačke usijanja posle proslave 25. godišnjice osnivanja Republike Srpske.
Sa jedne strane, Srbi s obe strane Drine pokazali su veliko jedinstvo oko odbrane prava na svoj dan, što je očigledno žestoko isprovociralo Sarajevo i zapadne centre političke moći.
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko možda je otišao najdalje u provokativnoj retorici, pa je uporedio 9. januar, Dan Republike Srpske, sa proslavom 10. aprila, danom kada je osnovana NDH.
Iz Banjaluke su ponovljeni zahtevi za vraćanjem nadležnosti koje RS pripadaju po Dejtonskom sporazumu, a visoki predstavnici su ih oduzeli i dodelili centralnim sarajevskim vlastima. Štaviše, predsednik RS Milorad Dodik otvoreno je rekao da je za srpski entitet u BiH bolje da formira jedinstvenu državu sa Srbijom i srpskim opštinama na Kosovu.
Reakcije bošnjačkih političara i analitičara kreću se od lamentiranja nad nefunkcionalnim institucijama do optužbi RS i Srbije za antidejtonsko ponašanje. Vojnom analitičaru Nedžadu Ahatoviću trn u oku bilo je prisustvo prestolonaslednika Aleksandra jer je prema njegovim rečima članovima doma Karađorđevića pre 83 godine zabranjen ulazak na teritoriju BiH, a profesor ustavnog prava Omer Ibrahimagić pominje i nekakav Memorandum 2 SANU, koji je, prema njegovim rečima, politički program za otcepljenje RS od BiH i njeno pripajanje Srbiji. Bošnjački političari i analitičari apeluju na međunarodnu zajednicu, pre svega na kancelariju visokog predstavnika i Javno tužilaštvo BiH da reaguju.
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara napominje da su i domaći i međunarodni stručnjaci već nekoliko puta rekli da ne mogu sudovi da odlučuju o datumu nečijeg rođenja:
„Ne mogu da mere da li su Srbi u pravu što su pre 25 godina rekli da žele da žive kao sav slobodan svet; da imaju svoju državu i da u njoj žele da žive slobodno, ne ometajući, pritom, nikog drugog“.
Za šefa kluba poslanika Dodikovog SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH Sašu Košarca reakcije koje stižu sa Zapada i iz Sarajeva nisu iznenađenje.
„Oni žmure na istinu da je RS neupitna, da je RS faktor, da je RS nastala mnogo pre Dejtonskog sporazuma i da u BiH postoje političke strukture, građani koji žele da razvijaju i jačaju RS. Mislim da model napada na RS koji promovišu određene ambasade i određene muslimanske političke organizacije ne doprinose razvoju BiH, mislim da to BiH udaljava od činjeničnog stanja i od evropskih integracija“, kaže Košarac.
Muslimanska politička elita i akademska zajednica moraju da shvate da je RS neupitna, da se ne može derogirati intervencijama Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR), nastavlja on. RS će nastaviti da se razvija onako kako njeni građani to budu očekivali, kategoričan je Košarac.
Negativnih posledica po RS zbog proslave godišnjice neće biti, predviđa Kozomara. Jedino što može da se očekuje u tom smislu je pokušaj žigosanja Mladena Ivanića, srpskog člana Predsedništva BiH, koji je naredio 3. puku Oružanih snaga BiH da se postroji u Banjaluci.
„Zakon je na njegovoj strani, mada smo svedoci da zakoni u BiH ne važe ako se odnose na Srbe. Biće pokušaja da se on žigoše, ali ne verujem da se Ivanić uzbuđuje zbog toga. Jer političko rukovodstvo i jednog i drugog bloka pokazali do sada neviđeno političko jedinstvo oko 9. januara, i to je ono što stranim mentorima i njihovim slugama Bošnjacima smeta. Sama činjenica da je manifestaciji prisustvovalo rukovodstvo Srbije, ruski ambasador i patrijarh srpski, dovoljno govori da bi posledice morali da snose takvi ljudi i takve zemlje, a to je neprimereno i očekivati, a kamoli da neko nešto preduzme“, objašnjava Kozomara.
Posledice nas ne interesuju, poručuje Košarac.
.
„Okupili smo se oko Dana RS i još jednom smo pokazali da je volimo, da poštujemo stavove građana. Juče je bio praznik u RS, praznik za sve dobre ljude, imali smo mnogo prijatelja. Motivisani smo da delimo vrednosti koje ima RS. Naravno, vidljivo je da to smeta nekima u BiH i nekim strancima u BiH. Međutim, mislim da smo potpuno posvećeni razvoju RS. Ne razmišljamo ni o kakvim posledicama, niti nas interesuju oni koji žele da se proizvedu neke posledice po RS ili neke od njenih institucija“, kaže Košarac.
Što se tiče vraćanja nadležnosti koje su visoki predstavnici oduzeli RS, a koje joj po Dejtonskom sporazumu pripadaju, Kozomara kaže da je nemoguće da sve nadležnosti budu vraćene, ali da neke sigurno hoće tako što će RS prestati da finansira nepotrebne agencije na nivou BiH, koje su osnovane kada su nadležnosti oduzete RS.
Agencija za koncesije na nivou BiH postoji, iako nad koncesijama nadležnost imaju entiteti; u tu grupu spadaju nadležnosti nad televizijom, kao i međunarodni ekonomski odnosi.
Kozomara očekuje da se ukine i Veće naroda, koje, prema njegovim rečima, nije predviđeno Dejtonskim sporazumom. Ni zapadni mediji nisu štedeli Dan RS. Svima je zajedničko da je 9. januar „kontroverzni praznik“ koji podstiče sećanja na nacionalni zanos, traume i krvoproliće.
„Očekujem i da će se RS izboriti da se u Parlamentarnoj skupštini BiH pojača entitetsko glasanje o još nekim stavkama, a ne samo onima koje su od vitalnog nacionalnog interesa; da Tužilaštvo i Sud BiH budu drugačije organizovani, tako što će imati samo drugostepenu funkciju, a ne da sprovode istrage na nivou entiteta. Dejtonskim sporazumom nije predviđeno da postoji 11 policijskih agencija i tako dalje. Biće nekoliko značajnih funkcija koje će BiH morati da vrati entitetima“, kaže Kozomara.
RS želi da vrati sva ovlašćenja koja su voljom visokog predstavnika prebačena na nivo BiH, kaže Košarac, za šta je potreban angažman svih političkih faktora iz RS. Dok su institucije RS jake, niko ne može da joj diktira politiku koju će voditi, navodi Košarac.
„Kada se poštuju stavovi institucija RS i kada se predstavnici RS u zajedničkim institucijama ponašaju po jedinstvenom modelu, za nas je prihvatljivo samo ono što kažu njene institucije, onda nema poraza RS“, kategoričan je Košarac.
OHR je, prema njegovim rečima, remetilački faktor koji veoma često ispunjava zahteve muslimanskih političkih elita i očekuje se njegov odlazak iz BiH.
Zaoštravanje zapadne retorike dan posle praznika u RS može da navede samo na jedan zaključak — plan međunarodne zajednice za potčinjavanje Srpske, oduzimanje preostalih nadležnosti i njihovo prebacivanje na sarajevsku administraciju, što je trebalo da uvede u centralizaciju BiH — nije uspeo.
