Rođendanu i krsnoj slavi Republike Srpske u Banjaluci prisustvuje veliki broj uglednih zvanica, među kojima i pesnik, esejista i književni kritičar Rajko Petrov Nogo. Sa njim smo razgovarali o jubileju, ali i o budućnosti Srpske u svetlu sve većih pritisaka međunarodne zajednice.
Zašto je za Republiku Srpsku i njene građane ovaj praznik toliko važan?
— Ovaj dan je, otkad se formirala Republika Srpska, najvažniji jer je rođendan republike, uz to, kako to kod Srba biva, najvažnije odluke donose se uvek kad je neki svetac i slava Svetog arhiđakona i mučenika Svetog Stefana. Dvadeset pet godina je prošlo otkako je formirana, a važno je napomenuti da je formirana u miru. To je možda malo vreme u istoriji, ali u našim balkanskim turbulencijama i svakojakom tribalizmu to je jedna ozbiljna konstanta. Osim toga, važno je jer pokušavaju da je na prilično nekorektan, a ponekada i primitivan način ignorišu i da taj dan učine sumnjivim. On se učiniti sumnjivim ne može nikako, jer nigde niko nijednom narodu, pa ni srpskom, ne može da zabrani šta će da slavi.
U čemu je onda problem, zašto se posle 24 godine postojanje republike pojavio problem oko proslave?
— Problem je što se koristi bilo kakva mogućnost sa bošnjačke strane da se bilo šta što je Srbima važno ospori, jer kao da im to daje neku satisfakciju, neću da zađem u prostor psihijatrije, u njihovom osećanju žrtve. U svim ratovima na Balkanu svi su žrtve. Naravno, svoje žrtve su teže, ranjivije, bliže, kao što je košulja bliža od džempera. Što bi rekao Šantić, svakog rane njegovog roda bole. Ali može biti i da je politizacija cele stvari sistemski način osporavanja od strane Bakira Izetbegovića, Alijinog sina. To su kontinuiteti islamske deklaracije koja je u svom glavnom stavu — a Evropa i prosvećeni svet bili su slepi za taj program — kazala da čim bude u većini ona će urediti svoju državu po šerijatskim zakonima.
Kako gledate na sve češće izjave Milorada Dodika da bi Republika Srpska morala da se odvoji od BiH, da je san Srba iz Republike Srpske da se pripoje Srbiji?
— On govori ono što gotovo 90 odsto naroda misli. Dodik je inače izrastao u ozbiljnog političkog fajtera, on je gradio svoju ličnost, ja sam se sa svojim prijateljima smeškao kad je sve naše nekadašnje slogane preuzeo i dopunio ih. Priznajem, njemu bolje stoje. Kad me pitaju zašto nešto ne izjavljujem, kažem, nemam razloga, to će da se čuje sa ozbiljnije govornice koja ima veću akustiku. On to čini između ostalog i zbog toga da bi navikao i nas i ove što nas spore, a naročito svet, da je to nešto normalno. Kad se ozbiljno razabere geostrateška situacija, balkanska politika, užasni tribalizmi koji su ovde vladali i vladaju, to je možda najzdravija ideja. I najzad, vremenom kroz istoriju, one crtice što ih stavljamo na kartu u autonomnim pokrajinama — pa kao nisu državne granice, u ovom slučaju sa Srpskom, jer ona se zove Republika Srpska, iz Dejtona — te se crtice lagano popunjavaju i postaju linije, državne linije.
Dakle, Vi verujete u ideju ujedinjenja republike Srpske i Srbije?
— Sasvim sigurno. I do njene realizacije će doći, samo treba da dođe do sretnog spleta okolnosti, treba Rusija još malo da ojača i da se i za to pita, kao što će se i pitati.
