Ovaj strastveni kolekcionar, rođeni Zeničanin, proučavajući poslednje godine postojanja carske Rusije došao je do saznanja da se sa revolucijom, građanskim i Prvim svetskim ratom u Rusiji desila prava katastrofa, ne samo u pogledu ljudskih žrtava već i u pokušaju da se izmeni identitet te zemlje. Nestajale su mnoge knjige koje su bile oslonac prethodnim generacijama.
Kad sam ugledao ove knjige, ja sam ih doslovno zgrabio, jer mi je cilj da se vrate tamo gde pripadaju, kaže njihov doskorašnji vlasnik za Sputnjik.
„Knjige sam kupio uz posredovanje mog velikog prijatelja koji je takođe kolekcionar. One su bile vlasništvo jednog čoveka iz Srbije, koji je takođe poreklom iz Bosne, i otac mu se bavio skupljanjem takve građe. Skupljao ih je nakon Drugog svetskog rata po Srbiji. One tada nisu bile poželjne, ljudi su ih gledali kao bezvredne. U poslednjih nekoliko godina odlučio je da pojedine proda“, kaže Spaić.
On je zapravo otkupio izuzetno vrednu zbirku ruske crkvene literature, „Žitija svetih“, iz 1737. godine, „Psaltir“ iz 1741. godine, jedan mali „Trebnik“ iz 1790. godine, i dva, „Tipika“. Jedan je štampan 1849. godine, a drugi deceniju kasnije.
Na početnoj stranici jedne knjige stoji objašnjenje o njihovom dolasku u ove krajeve, u tadašnju Državu SHS, odnosno Kraljevinu Jugoslaviju.
Spominju se i dve godine kada je knjiga menjala vlasnika koje se podudaraju sa kretanjem ruske emigracije od Krima preko Carigrada do Beograda.
Kolekcionarstvo je pasija, strast, pa se jako retko dešava da se strastveni sakupljač starina odvoji od ovakvih dragocenosti. Međutim, Spaić kaže da je njegova jedina velika želja da ispravi delić velike nepravde.
„Ceo svoj život želeo sam da uradim nešto za Rusiju. Možda to deluje apsurdno ili iluzorno, ali tražio sam način da nešto uradim za tu zemlju. Eto, pružila mi se ova prilika, znao sam da su mnoge takve stvari nestale tokom revolucije i građanskog rata koji je usledio. Ovakve knjige su masovno spaljivane u prvim godinama sovjetske države. Motiv je jedan i jedini — da se blago čiji je veliki deo nestao tokom Drugog svetskog rata vrati Rusiji“, kategoričan je Spaić.
Nisu se slučajno baš knjige našle u posedu Dejana Spaića — pored kolekcionarstva, njegova najveća pasija je ruska književnost. „Knjiga bira čoveka, čovek ne bira knjigu“, kaže naš sagovornik.
Spaića je izabrao i ručni prepis knjige Johana Hibnera, nemačkog geografa, istoričara, pedagoga i genealoga. Reč je o verovatno najstarijem udžbeniku geografije iz perioda ranog prosvetiteljstva. Prvo izdanje na nemačkom jeziku je štampano 1693. godine u Lajpcigu.
Ovaj „atlas“ Spaić je poklonio Razvojnom centru Ruskog geografskog društva. Knjiga će u najskorije vreme biti vraćena u Rusiju, kaže za Sputnjik zastupnik Razvojnog centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, profesor Geografskog fakulteta Miroljub Milinčić.
Ono što je pravi kuriozitet je činjenica da je Razvojni centar, za potrebe Ruskog geografskog društva, dobio knjigu koja je u originalu napisana krajem 17. veka, po nalogu cara Nikolaja I Romanova. Prevedena je na ruski u prvoj polovini 18. veka, 1734. godine. Naziv knjige je „Kratka pitanja iz geografije“.
Mislimo da će ona zapravo završiti u centralnoj biblioteci Ruskog geografskog društva u Sankt Peterburgu, gde je začeta ideja stvaranja Ruskog geografskog društva 1845. godine. Inače, biblioteka u Peterburgu jedna je od najvećih biblioteka starih knjiga na svetu“, kaže Milinčić.
Sam čin povratka ovih knjiga u okrilje Rusije Dejan Spaić posvetio je sećanju na tragično stradale članove ansambla „Aleksandrov“. On poziva i druge kolekcionare i ljude dobre volje koji u svojim kućnim bibliotekama imaju ovakvo blago da ga vrate tamo gde pripada.