ISPOVEST
Voleo si me Bože nisi krio
I nisi od mene zazirao
Ni odbacio me ni ukorio
Ni kad sam sebe prezirao
Nadamnom si se naplakao
I po jazbinama povlačio
Za mnom si u vatru uskakao
I pod kamenje se zavlačio
Na oba oka si zažmirio
Kad si me na delu zaticao
Samo ti nisi seirio
Ni ruke od mene odmicao
I nisi mario ni zažalio
Što si se svetini zamerio
Kad si se na mene samilio
I pred svima me zagrlio
Voleo si me više no iko
A više od mene o meni znao
I kada nije drugi niko
U mene si se pouzdao
Al jedno mi ostade žao
I neću nikad prežaliti
Znam šta si zbog mene izdržao
Al ne umeh ti se zahvaliti
(Jerusalim, 2000.)
GETSIMANSKI VRT
Gledao sam Getsimansku baštu
Ocrnjenu strašću i izdajom
Njegoš
Da stigoh ranije samo sekund koji
Mogao sam Judu zateći na delu
Videti kako srebrenjake broji
I graške krvi na Hristovom čelu
Ovako sam samo znake nazirao
Vremena koje nit teče nit stoji
Otkad je svak od svakog zazirao
I otkad se čovek od poljupca boji
Uveliko je uviđaj tekao
Svud razapinjane nevidljive niti
A jedinog što je onda utekao
Videlo se da će sada uhvatiti
Da pružih korak il usporih malo
Na moje oči bi se drama odigrala
Tu gde je rulja Hrista šamarala
Živi svedok sam postao zamalo
SUSRET SA MLADIM RUSOM U OPTINA PUSTINJI
Gleda me kao da se čudi
Što ga tako gledam
Hteo bi da mi kaže
Da on nije taj
Koga vidi u mojim očima
Da je po sredi veliki nesporazum
Ne pomišlja
Da je ogledalo
Bolje od njega zapamtilo
Ko je on
I da bi mi sa lica moga pročitati
I u suznim očima videti
Ono čega će se sam teško dosetiti
Ako se ne seti
Kao da nikad više
Nećemo doći sebi
Ni svojoj kući
Ni on
Ni ja
(1994.)
