Ruski zvaničnici smatraju da postoji sijaset razloga zbog čega se članicama NATO-a ne napušta Savez. Prema rečima direktora Odseka za opšteevropsku saradnju Ministarstva inostranih poslova Rusije Andreja Kelina, nikakvog anahronizma tu nema.
„Mnoge zemlje nastoje da ostanu u NATO-u, jer je to daleko isplativije kako sa ekonomske, tako i sa političke tačke gledišta, budući da na taj način države nisu dužne da osmišljavaju sopstvenu spoljnu politiku, već je dovoljno da se pridruže postojećoj, zajedničkoj“, ističe on.
Pored toga, nije neophodno stvarati odbranu na nivou cele zemlje.
„Evo, recimo Belgiji nije neophodno da ima sopstvenu mornaricu, avijaciju, PVO. Reč je o podeli obaveza što je drastično isplativije“, ocenjuje Kelin.
Kada je reč o odnosima NATO-a i Rusije, Kelin smatra da zakletve ovde nisu dovoljne, budući da je NATO u zbilji vojni faktor, stoga je neophodno izgraditi normalne odnose i obnoviti ono što je nekada bilo.
Istovremeno, prema mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića, za Moskvu su članice NATO-a prirodni partneri, a pre svega SAD i vodeće evropske sile. Samim tim saradnja između NATO-a i Rusije, dok je funkcionisala, dovodila je do svrsishodnih rešenja i stvarala je poverenje.
„Sada, kada je Moskvi potrebno smirivanje situacije i konsolidacija spoljne politike, naravno da bi bilo od koristi da se odnosi sa NATO-om ispeglaju, ali unutar Alijanse postoje zemlje kojima nije u interesu da se to sprovede, posebno državama koje su nekada bile u sastavu Sovjetskog Saveza i koje sa animozitetom gledaju ka Rusiji i koriste priliku da podignu svoj rejting na viši nivo i to u kontekstu ruske pretnje“, tvrdi on.
Radić kaže i da niko ozbiljan ne misli da bi moglo da dođe do invazije ruske vojske na neku od članica NATO-a, te da su zemlje Baltika, pa čak i Poljska i Rumunija, služeći se posebnim statusom unutar NATO-a i partnerskom retorikom sa odlazećom administracijom SAD, kreirale sliku o opasnosti Rusije i time inicirali razmeštanje dodatnih bataljona na istoku EU.
„Potrebe za jačanjem saveznika na evropskom kontinentu su mere koje nisu preduzimane kada je konflikt u Donbasu bio u jeku, već par godina kasnije. To je pokazalo da zapravo postoji sprega između Vašingtona i interesa nekih zemalja Istočne Evrope koje su dobile priliku da na velika vrata uđu na međunarodnu političku scenu“, navodi analitičar.
Istovremeno, sve više liči kao da će ta njihova pozicija biti veoma brzo istrošena, pogotovu ako američka administracija, nakon smene u Beloj kući, zaista zauzme drugačiji kurs i otvori pregovore sa Moskvom, tvrdi sagovornik Sputnjika. To će, zatim, inicirati i komunikaciju sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i Španijom, a to bi veoma brzo moglo da dovede odnos između Rusije i NATO u rutinske okvire, ističe on.
Radić se osvrnuo i na pitanje Turske, rekavši da se trenutno zaista nazire šansa da se preispita njena pozicija unutar Saveza.
„Turska je, ma koliko god to paradoksalno zvučalo, ispaljivanjem rakete na ruski bombarder ispalila hitac i na sam NATO. Rusi jesu bili meta, ali je istovremeno kompromitovana i pozicija NATO-a, jer se od Alijanse očekivalo da deluje čvrsto i složno, dok se ispostavilo da je jedna zemlja preduzela nasilnu akciju i onda se pozvala na član pet Varšavskog sporazuma o kolektivnoj odbrani u situaciji u kojoj je sama isprovocirala svoju potencijalnu bezbednosnu ugroženost“, rekao je Radić.
To je, kako tvrdi, opasan scenario, a u slučaju da se ponovi može u ozbiljnoj meri da kompromituje poziciju Turske prema NATO-u, čak do te mere da bi u pojedinim katastrofičnim scenarijima mogli da zamislimo da se Turska drastično udalji od Alijanse i dobije neku potpuno novu poziciju.
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li je to u interesu Rusije, budući da se pokazalo se da je Rusiji u interesu da njeno okruženje bude stabilno i predvidivo, jer ako imate jednu veliku moćnu zemlju kao što je Rusija onda takvoj zemlji mnogo više odgovara predvidivo stanje u kojem je moguće planirati dugotrajne spoljnopolitičke poteze nego haos.
