Ova odluka CIA zbunila je novoizabranog predsednika Donalda Trampa. On je, naime, veoma brzo reagovao i na Tviteru napisao da je moguće da ipak CIA na ovaj način kupuje vreme kako bi što bolje pripremila izveštaj, iako je na samom kraju tvita napisao da sve to deluje „vrlo čudno“.
U međuvremenu su, međutim, pojedini detalji tog dokumenta iscurili u javnost, između ostalog da je izveštaj posvećen isključivo Rusiji, jer je prema rečima direktora CIA Džona Brenana upravo takav zadatak zadao sam odlazeći predsednik Barak Obama. Istovremeno, dodao je, delovi izveštaja u koje je imao uvid uopšte ne dokazuju umešanost Rusije u hakerske napade.
S tim u vezi, predsednik Rusko-američkog pacifičkog partnerstva Derek Norberg smatra da nove sankcije Rusiji, koje je Obama uveo neposredno pred novogodišnje praznike, ne predstavljaju ništa drugo do poklon Trampu, ali i šlagvort ka revitalizaciji rusko-američkih odnosa. On tvrdi da je Obama iskoristio poslednju priliku kako bi izvršio pritisak na ruskog predsednika, ali i na samu Rusiju.
Sličnog mišljenja je i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji je u razgovoru za Sputnjik istakao da šta god Obama učinio kako bi dodatno upropastio odnose sa Rusijom, Tramp će to ispraviti.
„Mislim da bi Tramp svakako išao putem pomirenja, sa ovim sankcijama ili bez njih. On je do sada pokazao da je nesumnjivo principijelan kada je reč o popravci odnosa sa Rusijom, što se videlo i kada je postavio Reksa Tilersona za državnog sekretara“, naveo je on.
Anđelković, međutim, tvrdi i da treba imati u vidu i činjenicu da je Obama uvođenjem sankcija želeo maksimalno da pokvari odnose i konfrontira javno mnjenje, kako rusko tako i američko, očekujući da će Rusija uvesti kontramere. Pametnim potezom Putin je, dodao je, u potpunosti eliminisao ono što je hteo da učini Obama.
Norberg, međutim, kaže da će potezi Trampa umnogome zavisiti i od samog izveštaja CIA o hakerskim napadima. Iako je mišljenja da je Moskva mogla biti umešana u pojedine napade, to, kako kaže, nije u velikoj meri moglo da utiče na ishod samih izbora. Prema njegovim rečima, mnoge zemlje prate sajber-prostranstva drugih država, samim tim ne čudi ni što jedna velika zemlja poput Rusije to čini kada je reč o SAD.
I Anđelković smatra da hakerski napadi nisu mogli u većoj meri da utiču na rezultate predsedničkih izbora u SAD, već da je sve to isključivo histerična reakcija elite koja je do sada vodila državu.
„Kada je reč o samom izbornom procesu, mislim da je on bio isti kao i prethodni, ni gori ni bolji. Ovde se radi o nečemu drugom — o porazu američke samozvane elite koja misli da ima pravo da odlučuje ko će biti predsednik nezavisno od građana, i sada nakon poraza traži izgovore“, istakao je on.
Govoreći o slabljenju Amerike na globalnom planu, dodao je Anđelković, to nema veze sa ishodom izbora, već je posredno rezultat toga što su se građani zapitali da li ta elita koja vodi državu radi u interesu građana ili gleda samo sebe. Upravo zbog toga su izabrali predsednika koji je iz nekog drugog kruga i ne pripada toj mondijalističkoj strukturi koja dugo već vlada Amerikom, zaključio je.
I osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž smatra da je razlog za optužbe aktuelne američke administracije protiv Rusije za umešanost u izbore pokušaj da se liši legitimiteta budući predsednik Donald Tramp. Čak se ni direktor FBI Džejms Komi ne slaže sa tim optužbama već smatra da ne postoje nikakvi dokazi o umešanosti Rusije.
