Iako su isprva na vest o hapšenju Ramuša Haradinaja na bazelskom aerodromu kosovski zvaničnici davali izjave sa izvesnom dozom lakonske ležernosti, ubrzo su počeli da pokazuju nervozu.
Na slučaju Haradinajevog oslobađanja angažovao se lično kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, kosovska ministarka zadužena za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri zatražila je recipročne mere prema Srbiji, a iz Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova stigao je zahtev za prekid svake komunikacije sa Beogradom, da se ne dopusti predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da poseti KiM za Božić, kao i da se zabrani ulazak srpskim zvaničnicima dok Srbija ne povuče sve poternice za teroristima iz bivše OVK.
Čemu tolika nervoza kosovskih zvaničnika i ekstremni zahtevi? Stoga, kaže pisac i novinar sa KiM Živojin Rakočević, što je simbolička moć Ramuša Haradinaja ogromna. On je model po kome je sagrađeno kosovsko društvo; on je čovek za kojim su predstavnici međunarodne zajednice plakali kada je odlazio u Hag i nazivali ga svojim prijateljem; on je uzor i obrazac mladim ljudima, kako se od čuvara diskoteke može dogurati do premijera, a da nema nikakvih ličnih, društvenih ili političkih zasluga, objašnjava Rakočević.
„Ramuš Haradinaj je taj delić nesrećnog društva kosovskih Albanaca i bilo bi dobro, ponajpre za to društvo, da se Haradinaj procesuira, što će se, naravno, vrlo teško dogoditi, a nije potrebno govoriti šta bi to značilo za Srbe, za njihov povratak, za pravdu, za one koje je Ramuš Haradinaj svojim delovanjem trajno uništio, unesrećio, ubio… Ali mi smo daleko od te pravde“, kaže Rakočević.
Prema rečima političkog analitičara iz Kosovske Mitrovice Stefana Filipovića, zabrinjavajuće je kada se postavljaju ultimatumi, a Srbija ne bi trebalo da, kao ozbiljna pravna država, povlačenjem poternica suspenduje sopstvenu državnost.
„Kao i većina, smatram da će Haradinaj biti pušten na slobodu. Smatram da političke posledice ne bi trebalo da budu velike. Mislim da prištinska strana može da manipuliše ovim događajem u pravcu miniranja Briselskog sporazuma, da minira primenu sporazuma o Zajednici srpskih opština (ZSO), što kao posledicu može imati dodatno ohrabrenje lokalnim srpskim predstavnicima da samostalno krenu u formiranje ZSO na Sretenje. Mislim da to nije pozitivno, jer ništa jednostrano ne može da bude dobro“, kaže Filipović.
Prema Rakočevićevim rečima, političke posledice na, kako kaže, visokom nivou neće biti značajne, međutim, na terenu situacija je već drugačija.
„Policajci, sudije, činovnici, prodavci u trgovinama promenili su svoje raspoloženje prema Srbima, doživljavaju ih kao neprijatelje i svete se na terenu gde su superiorni i gde imaju apsolutnu premoć nad životom Srba na KiM“, kaže Rakočević.
Haradinajevo izručenje Srbiji ne može se dogoditi ni hipotetički, jer, pored toga što Haradinaj predstavlja za kosovsko društvo i međunarodnu zajednicu, u slučaju njegovog izručenja Srbiji, Kosovo bi, prema Rakočevićevim rečima, eksplodiralo. Na meti Albanaca, našli bi se ne samo Srbi, već i međunarodna zajednica, smatra Rakočević.
„Ne zaboravite da Francuska na KiM ima vojnike i razna predstavništva, o čemu jako brinu. To je, dakle, sistem spojenih sudova u kom se takvi tipovi, kao što je Ramuš Haradinaj tolerišu, jer oni u rukama drže mir, i to je ono što je najgore. Ljudi poput Ramuša Haradinaja već 17 godina na KiM drže ključeve života i smrti, pa i mira“, zaključuje Rakočević.
