Košare su svima poznato ime u Srbiji. Svi znaju da se radi o bivšoj karauli na jugoslovensko-albanskoj granici. I svi znaju da se tamo tokom NATO agresije dogodilo nešto strašno. Međutim, šta se tačno dogodilo, malo je ljudi doskoro moglo sa sigurnošću da kaže.
Košare su za vreme NATO agresije, ali i posle nje, bile nezvanična državna tajna. O Košarama se šaputalo, govorilo nezvanično, ispredale raznorazne priče. Do pre tri godine o toj karauli na Prokletijama nije bilo ni pomena.
A na Košarama je besnela najžešća kopnena bitka tokom NATO agresije. NATO je ovu karaulu odabrao kao mesto na kome će ući na srpsku teritoriju, zauzeti Metohiju i opkoliti Prištinski korpus. Prema planovima NATO-a, bila bi to uvertira u kopnenu ofanzivu na SRJ.
Sili od 6.000 terorista OVK, sa još toliko ljudi u rezervi, čitavoj diviziji albanske armije, nemačkim, francuskim i italijanskim instruktorima, odredu britanskih specijalaca i celokupnoj NATO avijaciji, suprotstavilo se 1.357 jugoslovenskih vojnika, dobrovoljaca iz Srbije i inostranstva i jedan odred ruskih kozaka. Njih 108 je poginulo u bici koje trajala od 9. aprila do 10. juna 1999.
Ostali, koji su preživeli, sa ponosom mogu da kažu da se nisu osramotili. Sprečili su NATO da ostvari svoje namere, međutim, za većinu građana Srbije ostali su nevidljivi. Zato su u javnosti poznati kao „nevidljivi heroji“.
Njihov komandant, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, kaže da se država prema herojima sa Košara ponela nečasno.
„Odnos donosilaca odluka je vrlo neprimeren. Moraju se uozbiljiti prema vrednostima koje nikada ne mogu da budu potcenjene. Ti vitezovi su dali nešto najvrednije i moraju da se prepoznaju svuda i na svakom koraku. Držim za reč aktuelnog ministra za rad i boračka pitanja Vulina sa kojim sam razgovarao. Postoje čvrsta uverenja da će iduće godine biti raspisan konkurs za snimanje filma o herojima sa Košara, da će im biti podignut spomenik u Pionirskom parku u Beogradu, da će 11. maj biti Dan heroja sa Košara, da će heroji sa Košara dobiti lentu… To treba da obelodani i istinu i da od zaborava spase heroje koji su sada nevidljivi, a prepoznatljivi su u čitavom svetu“, kaže Đurković.
Đurković je u Rusiji objavio rad o svom iskustvu i toku bitke na Košarama. Čudno je, kaže, da za nečim takvim u Srbiji nema interesovanja. NATO lobisti u Srbiji, nastavlja Đurković, služeći se suptilnim i perfidnim metodama pokušavaju da omalovaže značaj bitke na Košarama. Njihov izgovor je, kaže, da se nije ratovalo samo na Košarama.
„Tačno je da se nije ratovalo samo na Košarama. I onaj ko je čuvao poštu u Valjevu je imao svoju ulogu. Ali oblik dejstava ispoljenih na Košarama, vreme trajanja bitke, uslovi u kojima su se odvijala dejstva i značaj koji je postignut… Bitka na Košarama je jedinstvena“, objašnjava Đurković.
Na sebe je preuzeo, kaže, obavezu da pomaže preživelim borcima i porodicama poginulih kada država ni posle 17 godina nije zakonski uredila prava invalida rata i porodica poginulih i preživelih boraca. Prema njima se država odnosi vrlo nezahvalno, kaže.
„Rešena su neka pitanja, ali ne u potpunosti, tako da pomažem gde mogu i koliko mogu. Recimo, prošle godine, Privredna komora Vojvodine pomogla je petorici boraca da prezime zimu; potpredsednik Opštine Zemun Damir Kovačević lično je pomogao jednom borcu; i ministar Vulin je na moju i molbu boraca ličnim vezama i autoritetom obezbedio da vojnik Belošević iz Čačka bude operisan. Operacija je koštala 470.000 dinara, a taj dečko nema zdravstveno osiguranje. Pomažemo jedni drugima. Nemam tačnu evidenciju, ali mogu reći da na vezi imam 500 do 600 boraca“, priča Đurković.
Đurković navodi i primer branioca sa Košara Dejana Petkovića, koji je u ratu ostao bez desne ruke. Njemu su potrebne dodatne operacije na VMA. Umesto da tamo bude primljen sa uvažavanjem, kako Đurković kaže, potrebno je da se povlači od nemila do nedraga da bi dobio uput na VMA i da bi ga tamo primili.
„Pomažemo se iz nužde, tamo gde je to moguće. Ima sijaset zahteva gde nismo u mogućnosti ni da napravimo prodor u javim institucijama, niti da se sami organizujemo“, kaže Đurković.
Ipak, dodaje da je ubeđen da će se stanje popraviti.
„Ne može aktuelni ministar da pogazi reč. On je reč dao u ime Vlade, u ime države Srbije. Ako to pogazi, nemamo više čemu da se nadamo. Duboko sam ubeđen da će sve što je dogovoreno sa ministrom Vulinom biti i ostvareno“, zaključuje Đurković.
