„Svi koji su poginuli na Košarama nalaze se u raju, jer su kroz pakao već prošli na zemlji“, slogan je srpskih branilaca zabačene karaule na Prokletijama, na metohijskom delu srpsko-albanske granice.
Godinama su bili zaboravljeni, a sada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odredilo budžet i mesto u Pionirskom parku gde će biti podignut spomenik junacima sa Košara. Time je najzad prihvaćena inicijativa Udruženja ratnih vojnih invalida, boraca i porodica palih boraca, rečeno je na tribini, održanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu, kojom je obeležena sedamnaesta godišnjica kraja dvomesečne danonoćne bitke.
Heroji Košara, koji su sprečili kopnenu invaziju iz Albanije, dugo su bili anonimni i zaboravljeni. Oni su od 9. aprila do 14. juna 1999. godine uporno, iz dana u dan, odbijali napade višestruko nadmoćnijeg neprijatelja, združenih snaga terorističke OVK, regularne armije Albanije i zapadnih plaćenika kojima su vatrenu podršku iz vazduha davali avioni i helikopteri NATO-a. Oko 1.200 vojnika predvodio je komandant Ljubinko Đurković.
„Ta junačka borba vođena prsa u prsa, herojskim i viteškim odnosom svakog pojedinca je doprinela da se zauzmu određeni položaji i vitalni objekti i da se ne dozvoli strateško iznenađenje NATO snaga, odnosno neprijatelja koji je kidisao na našu otadžbinu“, rekao je komandant operacije „Košare“ Ljubinko Đurković.
Većina vojnika graničara bili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka — imali su 18 ili 19 godina.
„Zemlja ima takve heroje kakvi su oni, deca koja su nesebično dala život za našu zemlju. Naravno da mi to ne smemo da zaboravimo i da ne smemo nikako da podlegnemo da bilo ko i bilo kada i na bilo koji način nas natera da mi potisnemo u zaborav ono što je deo naše istorije. Kad god smo potiskivali u zaborav određene stvari, to nam se uvek obijalo o glavu“, napominje prof. Dušan Tomić sa Fakulteta bezbednosti.
U višemesečnim borbama na Košarama poginulo je 108 vojnika, a 256 je povređeno. Sa granice Srbije i Albanije povukli su se 14. juna 1999. godine posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i prekida NATO agresije na Jugoslaviju.
Šta je bilo posle
Rat na Kosovu okončan je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, po kojem se vojska povukla sa Kosova, a za njom i stotine hiljada Srba koji se nazivaju „interno raseljena lica“. Procenjuje se da je sa Kosova otišlo 250.000 ljudi, a 17 godina kasnije nije se vratio ni deseti deo od tog broja.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je posle rata na Kosovu Rezoluciju 1244, kojom se priznaje suverenitet tadašnje SRJ na Kosovu, ali je danas retko ko pominje.
