Ranije je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina „međunarodnim izgnanikom“, a američki predsednik Barak Obama predvideo je Moskvi „sirijski mulj“. Sporazum „trojke" Rusije, Irana i Turske o prekidu vatre u Siriji ukazao na neuspeh tih predviđanja i pokazao da na Bliskom istoku komanduje Rusija, a ne Amerika, smatra kolumnista Patrik Vintur.
Mnogi s pravom upozoravaju da je, sudeći po dosadašnjem iskustvu, primirje u Siriji nestabilno i ne dovodi do mirovnih pregovora, ističe Vintur. Međutim, mirovne inicijative Rusije i Turske imaju povoljne osnove. U ovoj situaciji kombinuju se četiri ključna faktora: stanovništvo Sirije iscrpljeno ratom, postoji odlučujuća promena u vojnoj ravnoteži, razrađene su uloge ključnih igrača i sastavi diplomatskih alijansi.
Vojni odnos snaga promenio se nakon poraza pobunjenika na istoku Alepa, smatra novinar. Važne promene na diplomatskom polju mogle bi da donese izbor Donalda Trampa za američkog predsednika: vrlo je verovatno da će republikanac igrati na podršku Bašara el Asada, a ne na pomoć pobunjenicima. Osim toga, najveći protivnik sirijskog režima, Turska, odlučila je da podrži Rusiju.
U ovoj situaciji borci će moći da se oslone na sopstvene snage i zemlje Persijskog zaliva, što im ne obećava veliku perspektivu, jer Saudijska Arabija, znajući cenu rata u Jemenu, neće krenuti u vojnu intervenciju u odsustvu Amerike.
Rusija dobija diplomatske i ekonomske naklone od tradicionalnih američkih saveznika u regionu, investicije Katara koji je uložio u akcije „Rosnjefta“ uprkos činjenici da se ruska kompanija nalazi pod američkim i evropskim sankcijama.
„Novu stranicu u odnosima sa Moskvom spreman je da okrene i Egipat. Na taj način mnoge stare prepreke na putu ka svetu nestaju pred našim očima“, ističe analitičar.
Međutim, to još uvek ne znači da će Rusija lako staviti tačku na vrlo konfuzan građanski sukob, ukazuje kolumnista. Postoji mnogo prepreka koje tek treba prevazići. Na primer, Turska nastavlja da insistira na ostavci sirijskog predsednika, pa će Moskva morati da za pregovore pronađe formulu po kojoj će odluka o sudbini Asada biti odložena. Osim toga, pregovaračima tek predstoji da utvrde koga će od pobunjenika da pozovu za pregovarački sto i da li će da pozovu Saudijsku Arabiju, koja je zavađena sa Iranom.
Kolumnista daje svoj scenario događaja: Moskva predlaže predsedniku Turske Erdoganu dogovor — priliku da ustane protiv Federacije Kurda na severnu Sirije u zamenu za zauzimanje Alepa od strane vladinih snage. Same Kurde najverovatnije neće pozvati za pregovarački sto i onda bi oni, pošto su saveznici Sjedinjenih Američkih Država, mogli da shvate da Barak Obama mnogo bolje govori o tome kako preurediti svet nego što ga menja u praksi. Nakon ovih perturbacija stvoriće se vakuum koji će zauzeti Rusija.
