Godina druga.
Poraslo dete, baš se osamostalilo. Toliko je Sputnjik za kratko vreme ojačao da je čak Evropski parlament morao da usvoji rezoluciju kojom ga izjednačava sa DAEŠ-om. Tako mlad, a već terorista. Još potpunije: terorista-propagandista. Ne priznajemo.
Muka je to pregolema, kad laž ne može da vas spasi od problema. Njihova. I muka i laž.
Ako pak nas pitate, dobra godina. Odlična berba. Broj vas koji ste nas čitali, slušali i gledali rapidno se povećao.
Možda će zvučati neskromno, ali verujemo da je razlog za to što smo i ove godine „Govorili ono što drugi prećutkuju“.
Najbitnije, današnjeg čoveka i čitaoca možete zavesti jednom, možete ga prevariti nekoliko puta, ali ga ne možete zamajavati dve godine. Ma šta o tome mislili svi oni koji sebe smatraju jedinim čuvarima ranog javljanja i obaveštavanja i vlasnicima tapije na istinu — publika je ta koja daje poslednji sud.
Stanje na terenu, kad-tad, nesumnjivo pokaže gde je sunce.
Zbog toga i postojimo, da ponudimo izbor. Da se istina ne vidi samo očima Zapada. U suprotnom, samo bi iz Alepa dolazile frizirane vesti, poluinformacije, očigledne neistine. I dođe (izgleda) mir u Siriji.
Što se Srbije tiče, i ove godine smo jedan od najcitiranijih medija, gotovo jedini medij sa dnevnom produkcijom analiza i istraživanja, i medij koji je počeo sve više da smeta pojedinim delovima javnog mnjenja koji sebe smatraju apostolima demokratije, dok legitimizuju NATO agresiju. I to beležimo kao uspeh. Dodatni dokaz da činimo pravu stvar.
Od evropske vojske neće biti ništa. Do daljeg. Od Crne Gore u NATO-u, isto do daljeg. Kosovo i Metohija je i ovako Srbija, ali ga Tramp (nažalost) neće učiniti srpskijim.
Kinezi, do neba im hvala, svim građanima ostavili dosta para i u novčanicima i u državnom budžetu preuzimanjem Železare Smederevo. Ako i ne bude dobitka, neće biti troška.
Čekaju nas izbori na proleće. Ne bojte se, gore biti neće. Svi do sad (samo)isticani kandidati nude ratluk i rahatluk i šakom i kapom. Dakle, barem o tome ne morate brinuti.
Bogoljub Karić stigao u Srbiju. Miru Marković željno očekujemo.
Bila je i ovo godina u kojoj je Srbija odstala bez glumca Dragana Nikolića, a možda je sa njime umro i urbani duh (Beograda). Otišao je i njegov kolega Velimir Živojinović, čovek koji je od Koraćice do slobode konstantno išao dignute glave.
U košarci je reprezentacija opet bila ona kojom se Srbija ponosila. Ana Ivanović prekinula karijeru. U prevodu, sad se više neće formalno voditi da igra tenis, već ga stvarno neće igrati. Fudbal da ne pominjemo. Neka ga.
Želimo vam da budete:
Uporni kao Bogoljub Karić.
Vispreni kao Miloš Teodosić.
Nepokolebljivi kao što je bio Bata.
Birajte kome verujete.
Živite. Preživljavanje nije izbor.
