Da će Srbi bez Prištine da formiraju Zajednicu srpskih opština ukoliko to do polovine februara naredne godine ne bude uradila sama Priština, odjeknulo je kao bomba ne samo među kosovskim Albancima, nego i među Srbima na Kosmetu.
Na poruku iz Beograda odmah je reagovala prištinska ministarka za dijalog u takozvanoj vladi Kosova Edita Tahiri, naglašavajući da Srbija nema nikakvu ulogu u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
„Srpski predstavnici nemaju ovlašćenja za tako nešto. Nije Srbija ta koja imponira datume, ili koja može da vrši pritisak“, prenosi srpski portal „Kossev“.
Ona dodaje da je Briselski sporazum o Zajednici međunarodni sporazum, u isključivoj nadležnosti republike Kosovo, a sprovođenje se može očekivati onda kada potpuno bude uklonjen zid u Severnoj Mitrovici.
Da li i kako je izvodljivo da srpski politički predstavnici sa Kosmeta oforme ZSO mimo Prištine i kako bi ona u tom slučaju funkcionisala?
Momčilo Trajković, potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma na Kosovu i Metohiji, misli da je takva odluka od strane Srba pre svega zakasnila, jer su „preduboku ušli u kosovske institucije“.
„Danas jedna takva institucija ne bi mogla da funkcioniše bez Prištine, jer bi kosovske vlasti proganjale i hapsile one koji bi na takav način formirali ZSO, osim kao bi ona bila sa sedištem na severu Kosova i ako bi se tamo sastajala, ali pod uslovima da to međunarodna zajednica toleriše“, kaže on.
Tu poslednju mogućnost Trajković je, međutim, odmah odbacio, jer smatra da se Priština ne bi ovako ponašala da joj upravo međunarodna zajednica to ne omogućava.
„Dakle, smatram da je veoma nerealno da se to desi. Mi smo predlagali tako nešto još pre izbora i pre nego što su Srbi ušli u institucije kosovskog sistema. Čak smo i tada definisali i kompletnu dokumentaciju od statuta pa nadalje, ali Beograd tada nije hteo da čuje za tako nešto“, naglašava on.
On kaže da čak i ako se desi da Srbi ipak samostalno formiraju ZSO, ona ne bi mogla ništa praktično da radi.
„Koja bi bila njena uloga? Ako ne rade lokalne srpske institucije koje se već nalaze na Kosovu i ako one ne mogu da sprovedu nijednu odluku ili srpski zakon na teritorijama na kojima postoje, onda se postavlja pitanje kako bi tako formirana ZSO delovala? Ja mislim da je to više nemoć onih koji učestvuju u svemu ovome i ’krik izgubljenih u pustinji‘, nego što je realno da tako nešto oforme i da to funkcioniše“, mišljenja je Trajković.
On kaže da je zatečen takvom najavom, a čini mu se da i srpski premijer nije baš oduševljen tom idejom.
Trajković kaže da je Beograd obmanut, jer Priština nije ispunila nijednu obavezu iz Briselskog sporazuma, za razliku od Beograda.
„Može da se desi i da ovakva jedna najava možda može da ubrza proces formiranja formiranje ZSO, ali tamo gde treba da se formira po Briselskom sporazumu. U tom smislu bi ovakva najava imala rezultate i na neki način bila i prihvatljiva“, smatra Trajković.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže za Sputnjik da prvo treba sačekati da se vidi da li će Priština nešto preduzeti u međuvremenu.
„U svakom slučaju ta zajednica, kako god da se formira, biće u okviru onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom, i bez obzira na koji se način formira, ona će funkcionisati. Za Prištinu bi bio veliki politički rizik i šteta da ZSO formiraju sami Srbi, bez ispunjavanja obaveza koje je preuzela na sebe u pregovorima u Briselu“, kaže on.
On naglašava da je sada Priština na potezu, ali i Brisel i Vašington.
„Tek posle toga možemo da razgovaramo na tu temu da li će i kako ZSO funkcionisati“, kaže Drecun.
Drecun podseća da je finansiranje ZSO zamišljen na nekoliko načina, ali da je ključni deo onaj koji se odnosi na Beograd. On takođe dodaje da je moguće i finansiranje iz lokalnih samouprava koje će učestvovati u radu Zajednice i koje će formirati tu zajednicu iz svog budžeta.
Drecun kaže da je Priština ušla u fazu potpune destrukcije kad je u pitanju formiranje ZSO i da je moguće da će uslediti još ucena iz Prištine. On se osvrnu na zid–ogradu koja je postavljena na severu Kosmeta uz most na Ibru, a koju Priština ističe kao nešto što se „isprečilo“ na putu ka formiranju ZSO.
„Očekujemo da će uskoro Priština postaviti zahtev da sa Trga Nikole Pašića uklonimo Pašićev spomenik kako bi ZSO bila formirana!“, kaže ironično Drecun i nastavlja:
„To što Priština ističe ne treba ni da nas zanima, jer u Briselskom sporazumu nema nikakvih uslova za formiranje ZSO. Predviđene su njene nadležnosti, struktura i metodologija formiranja, dinamika i koraci koji treba da budu preduzeti. Priština od toga nije ništa uradila i umesto da uradi ono što je do nje da bi se ZSO formirala, ona postavlja neke bezvezne uslove, što pokazuje da nema nameru da ključni deo Briselskog sporazuma realizuje.“
Drecun dodaje i da će se zbog toga Priština najverovatnije morati da suoči sa odgovornošću. jer ako nema ZSO, onda nema ni Briselskih sporazuma ni normalizacije odnosa, što nas vodi u situaciju bez perspektive, koja može da destabilizuje ceo region.
Goran Rakić, gradonačelnik Severne Mitrovice, za Sputnjik je objasnio kako bi tehnički izgledala ZSO koju bi formirali Srbi mimo Prištine, ali i zašto je Tahirijeva „uzrujana“ zbog takozvanog zida.
„Mi ne tražimo ništa više od onoga što je dogovoreno i potpisano u Briselu. Često može da se čuje, posebno od Edite Tahiri, da će ZSO biti nevladina organizacija i ako je to tako zašto se onda protivi njenom formiranju“, pita se Rakić.
ZSO, kaže on, imaće svoja široka ovlašćenja koja će raditi u interesu Srba.
„I što se tiče bezbednosti, ekonomske saradnje, prostornog planiranja, prosvete i zdravstva. Ona nisu uperena protiv bilo koje druge zajednice i očekujemo podršku Srbije ukoliko međunarodna zajednica ne pritisne Prištinu da ispuni svoj deo obaveze i formira ZSO što pre“, kaže on.
Rakić je dodao i da će se EU dati vremena do Sretenja (15. februar) da natera Prištinu da ispuni svoje obaveze potpisane u Briselu.
„Ukoliko Priština do tada ništa ne uradi mi smo spremni za formiranje ZSO“, rekao je on.
On je komentarišući famozni zid, koji je trn u oku Prištini, objasnio da je u pitanju obična potpora za pešačku zonu, a ne nešto drugo.
„To ni sada nije zid, već potpora za nivelisanje pešačke zone sa amfiteatrom i ja molim sve da budu strpljivi da vide kako će to izgledati kad bude završeno i onda će sve biti jasno. Prištinu bih zamolio da ne diže tenzije i ne raspiruje mržnju pričama o nekakvom zidu“, zaključio je Rakić.
