Koliko god da više nije novost da stranci kupuju kuće u našim selima na izdisaju takva vest nas uvek iznenadi. Najnovija je da je u selima u pirotskom kraju prodato nekoliko kuća. Pored Bugara i Francuza, sada su najnoviji žitelji i dve turske porodice.
Još sredinom 2011. godine stranci su zbog bagatelnih cena i netaknute prirode počeli da opsedaju Aleksinac i okolne opštine. Tako je u selu Trnjanu je kuću, plac i 2,5 hektara zemlje za manje od 20.000 evra kupila četrdesetpetogodišnja Italijanka da bi, kako je rekla, živela u miru, tišini i čistoj, nezagađenoj prirodi. Ima u tom kraju i Rusa, Francuza, Nemaca.
Te godine je samo kod jedne agencije za prodaju nekretnina u ponudi bilo oko 50 kompletnih seoskih domaćinstava po više nego niskim cenama između 2.000 i 5.000 evra.
Samo prošle godine se u u okolinu Kraljeva i Kruševca doselilo 37 ruskih porodica. U selima posebno tog kraja, iz kojih su Srbi godinama bežali, prema podacima Udruženja rusko-srpske ekonomske saradnje, pre godinu dana bilo je ukupno 82 ruske porodice.
Najveće iznenađenje je ipak bio dolazak Arapa i to u Bačku. Tada smo saznali da su i u prosperitetnoj Vojvodini na prodaju pusti salaši, kuće i okućnice.
Do septembra prošle godine državljani Emirata pazarili su četrnaest domaćinstava u okolini Apatina i Sombora. Žele, kako su rekli u agenciji koja im je prodala kuće, da dođu na mesec-dva i uživaju u sopstvenom zelenom travnjaku i voćnjaku koji mogu da kupe za relativno mali novac.
Kuća i okućnica za 2.000 evra na jugoistoku Srbije, ili za 20.000 u Bačkoj, koliko ih plaćaju kupci iz inostranstva, slika su i prilika pre svega demografske situacije u Srbiji, odnosno odumiranja srpskog sela. Brojimo oko 50.000 potpuno napuštenih kuća i oko 145.000 onih u kojima trenutno niko ne živi.
Najnoviji popis iz 2011. godine pokazao je da se za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo za oko 311.000 žitelja, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika srpskih sela spustio ispod tri miliona.
Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto, njih oko 1.200, na putu je nestajanja, jer u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.
Po svemu sudeći, napuštenih kuća će biti još. Prema najnovijim rezultatima istraživanja Crvenog krsta Srbije u Srbiji 56 odsto stanovništva živi u gradovima. Ta brojka će se, kažu, uvećavati i to u skladu sa procenom da će u svetu do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeti u gradovima.
Na selu su nam ostala staračka domaćinstva, pogotovo u nerazvijenim krajevima, a sliku takvog srpskog sela najbolje ilustruje podatak da u 63 odsto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina. Prosek godina starijeg stanovništva je 74,6 godina, pri čemu je 10 odsto starijih od 85 godina.
Ali ta slika sela je, manje-više, dobro poznata. Retki su naši ljudi koji su se u gradu suočili sa neizvesnom egzistencijom i rešili da se vrate na porodično imanje.
Kako bi se zaustavili ti negativni trendovi na selu, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), odnosno njen Odbor za selo, ocenio je da se to može uraditi jedino kroz povratak zadrugarstvu. Seljaci jedino udruženi mogu da opstanu, da brže i bolje rešavaju svoje probleme i da stvore bolje uslove za život, smatrali su u SANU koja je izdala i vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka sa ciljem da on stigne u svako selo. Bilo je to pre tri godine. Ljudi i dalje napuštaju selo.
Od 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, od čega je obradivo 4,2 miliona hektara, koristi se 3,35 miliona hektara. Dakle, blizu milion hektara je neobrađeno, u parlogu.
Zato i ne čudi kada oni koji su dobili strance za komšije na kraju kažu: „Samo neka neko dođe, da nam selo oživi“.
Očigledno da će tu posebno biti posla za ministarku bez portfelja zaduženu za demografska pitanja, Slavicu Đukić Dejanović.
Mere za podsticanje rađanja biće, kako je nedavno izjavila, prioritet novoformiranog Saveta za populacionu politiku, čije bi prve rezultate trebalo očekivati za pet ili 10 godina.
Prvi projekti Saveta počeće u opštinama u kojima je natalitet u opadanju, a na tome će zajedno raditi ministarstva zadužena za zdravlje, socijalnu politiku, obrazovanje, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i predstavnici SANU.
Možda tako stranci u našim selima dobiju i Srbe za komšije.
