Intelektualci se vraćaju na političku scenu Srbije. Tako bi se moglo reći ako pogledamo koliko je njih angažovano i koliko će ih biti angažovano u novoformiranim političkim savetima stranaka ili onima koji će tek biti formirani.
Ekonomista Danilo Šuković, član budućeg Senata Dosta je bilo, kaže da misli da se vreme promenilo, da su stranke naučile nešto iz istorije i da će intelektualci imati više prostora u političkom životu Srbije.
„Da nije tako, zašto bi nas sazivali ako ne žele da nas saslušaju? Do sada su intelektualci bili zanemarivani, mislim da su odlične ideje da se sazivaju politički saveti. Imao sam sto puta prilike da u medijima nešto kažem, to niko ne sluša, nikoga ne interesuje. A sada su se sami setili. Čim su se sami setili, znači da im to treba“, kaže Šuković.
Politički saveti zamišljeni su kao savetodavna i kontrolna tela, koja okupljaju ljude iz kulturnog i javnog života, ne nužno članove stranaka, ali koji podržavaju njihovu politiku. Jedini alat za uticaj na delovanje stranaka koji politički saveti imaju je autoritet ljudi koji tamo sede.
Intelektualci su, bez obzira da li su do sada bili članovi političkog saveta neke stranke ili ne, bezuspešno upozoravali, savetovali, davali predloge i ideje političarima. Radili su to u javnim nastupima ili privatnim kontaktima.
Šta će se sada promeniti, kada opozicione stranke formiraju tela u kojima će sedeti nezavisni intelektualci koji će davati savete i kontrolisati rad stranaka? Da li su opozicione stranke, donedavno vladajuće, naučile nešto iz prošlosti?
Bez kritičkog mišljenja nema demokratije, stoga su se opozicione srpske stranke odlučile da formiraju savetodavna tela, političke savete ili senate, u kojima će sedeti nezavisni intelektualci, davati savete političarima i pomagati strankama u njihovom delovanju.
Devedesete godine bile su godine velikog političkog angažmana intelektualaca u politici, i na strani vlasti, i na strani opozicije. Intelektualci su masovno ustali posle izborne krađe na lokalnim izborima 1996. godine i na ulicama učestvovali u odbrani građanskih prava. Nešto ranije, grupa nezavisnih intelektualaca uspela je da okupi većinu srpskih opozicionih stranaka u široku koaliciju DEPOS.
Masovno političko angažovanje srpskih intelektualaca u politici završava se sa 5. oktobrom. Od tada, intelektualci nisu rado viđeni u političkom životu. Njihova uloga je svedena na tek povremena pojavljivanja, kada je potrebno podržati nekog predsedničkog kandidata.
Sa smenom političke elite, nakon pobede SNS-a na izborima, srpsku opoziciju je zahvatio talas preispitivanja, pitali su se u čemu su pogrešili dok su bili na vlasti. Kao što je zapisao britanski političar lord Ekton, svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno.
Očigledno, jedan od razloga neuspeha stranaka koje su držale vlast u postpetooktobarskoj Srbiji bilo je i ignorisanje kritičkog mišljenja. Stoga su opozicione partije rešile da osnuju ili ponovo aktiviraju savetodavna tela, sastavljena od nezavisnih intelektualaca — političke savete ili senate. Taj trend slede i opozicione stranke osnovane nakon 5. oktobra, Dveri i pokret (uskoro stranka) Dosta je bilo.
Senat Dosta je bilo biće nezavisno krovno telo koje će razmatrati sve odluke koje donose stranački organi, objašnjava Danilo Šuković.
„Savetovaću ih prema savesti, prema onome što su moje znanje, moja stručnost, moj moral. Poznat mi je program Dosta je bilo i zbog toga što se on podudara sa mojim pogledima na svet prihvatio sam da budem u Senatu i da kao nezavisan intelektualac učestvujem u donošenju odluka. Bez ikakvog interesa, nadoknada, želim da ono što sam u toku života naučio prenesem za opštu dobrobit“, kaže Šuković o svom budućem delovanju u Senatu DJB.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević, odnedavno član Političkog saveta DS, kaže da stranci stoji na raspolaganju.
„Što me budu pitali, dobiće odgovor. Nemam nikakve namere da uvodim neki režim ili neko ponašanje koje meni odgovara. Biću tamo da pomognem. U toj partiji je bilo dosta komešanja i stvari koje su bile vrlo podložne kritici i oni danas plaćaju cenu. Nikada nisam bio član te partije i imam neprijatne uspomene iz nje“, objašnjava Ivošević.
Prvi put iz Vrhovnog suda je, kaže, izbačen za vreme Miloševića, a drugi put posle demokratskih promena u čemu je učestvovala i DS. Međutim, Ivošević je uvažio izvinjenje koje je svim građanima Srbije, pa i njemu, uputio bivši predsednik DS Bojan Pajtić.
„Zoran Lutovac me je zamolio da budem član Političkog saveta kao nestranačka ličnost. Pristao sam i prihvatio da to budem i, mogu da vam kažem, video sam da tamo ima jako mnogo ozbiljnih ljudi, koji takođe nisu članovi partije. Imam utisak da su nas pozvali da čuju i neku kritičku reč, jer mi nismo vezani za statute, programe, za partijske dokumente. Mi smo kao građani spremni da odgovorimo na sva pitanja koja su možda i neprijatna za DS i u tom smislu ću im biti na raspolaganju bez ikakve namere da namećem stavove, čak i kada se razlikuju od zvaničnih stavova DS“, kaže Ivošević.
Književnik Mihajlo Pantić postao je član Političkog saveta DS, ali, kako kaže, još nije razmišljao o svom angažovanju u Savetu.
„U Politički savet DS sam ušao iz dva razloga. Prvi je to što imam osećanje duga prema osnivačima. To su bili, manje ili više, ili moje starije kolege, ili moji profesori, moji poznanici i jedan moj prijatelj. Drugi razlog je taj što znam Zorana Lutovca kao pristojnog i odmerenog čoveka. On me je pozvao i ja iz prijateljskih pobuda to nisam mogao da odbijem. Kasnije ću videti koja je uloga Političkog saveta, šta on može konkretno da uradi. Nisam član stranke, prema tome, mogu da kažem samo svoje mišljenje o nekom pitanju“, kaže Pantić.
Politički savet sa najdužim stažom u srpskoj opoziciji je Politički savet Dveri, čiji je predsednik akademik Kosta Čavoški. Kada god treba da se donese neka važna odluka, kao što je odluka o koalicijama, kaže Čavoški, Politički savet daje mišljenje.
„Mi se sastajemo samo kada Predsedništvo stranke zaključi da su mu potrebni saveti. Ne namećemo se, već dajemo savete, i to različite, zavisno od toga kako ko uverenje ima, ukoliko nastupi potreba. Ranije smo bili za to da se ide u koaliciju sa DSS-om i predlagali smo politički program sa kojim se izašlo na izbore. Takođe smo predložili da poslanički klub bude poseban, a ne zajednički sa DSS-om“, navodi Čavoški, objašnjavajući dosadašnje delovanje Političkog saveta Dveri.
Srpski političari retko kad su uvažavali mišljenja intelektualaca. Čak i onda kada su javno iznošena, ona su bila ignorisana. Intelektualci i javne ličnosti bili su korišćeni u izbornim kampanjama kao svima prepoznatljiva lica, da bi kasnije njihova mišljenja i kritike bili zanemarivani i zaboravljani. Čak i kada su bili članovi stranačkih političkih saveta, njihova mišljenja i saveti nisu uzimani u obzir.
Ulaskom u stranačka tela, makar i savetodavna, intelektualci će političkom životu Srbije dati novu dinamiku, a možda će i rehabilitovati politiku, o kojoj, kao zanatu, sve manje građana ima dobro mišljenje.
