Ađijus je u intervjuu sarajevskom Oslobođenju rekao da je reč o osobama koje su ometale sudski proces vođen protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja u tom sudu.
„Uprkos sudskom nalogu za hapšenje izdatom još 2015, Srbija odbija da po njemu postupi. Od tada se stanje samo pogoršavalo“, tvrdi Ađijus.
On je podsetio da je sa tom činjenicom upoznat i Savet bezbednosti u izveštaju o saradnji zemalja zapadnog Balkana sa Haškim tribunalom.
Ađijus je uveren da je Haški tribunal, koji bi trebalo da prestane sa radom naredne godine, ispunio svoj osnovni zadatak, jer je, kako je rekao, obezbedio krivično gonjenje najodgovornijih za ratne zločine u ratovima ’90-ih godina prošlog veka na području bivše Jugoslavije.
Razočaranja i kritike na račun Haškog suda, smatra Ađijus, dolaze uglavnom zbog nerazumevanja uloge koja mu je bila namenjena, odnosno zbog nerealnih očekivanja.
„Nažalost, tokom godine bilo je ozbiljnih zabluda i pogrešnih shvatanja posebno u regionu u vezi sa svrhom i mandatom suda. Mogu samo istaknuti da Haški tribunal, na primer, nikada nije imao mandat da pridonosi pomirenju u regionu“, rekao je Ađijus.
Dodao je da pravda sama po sebi nije dovoljna da bi se osiguralo pomirenje, jer je to proces koji zavisi od protoka vremena.
„Rane su još otvorene i za one koji su preživeli ta tragična zbivanja krenuti dalje sigurno nije jednostavno, no uveren sam da je to moguće“, rekao je Ađijus.
