Avion je leteo u Siriju, u rusku bazu Hmejmim, gde je trebalo da ruski umetnici održe novogodišnji koncert i podignu borbeni duh ruskih vojnika, koji se tamo, zajedno sa sirijskom armijom, bore protiv terorizma.
U avionu su se nalazili skoro svi članovi hora, osim troje solista. Vodeći solista ansambla Vadim Ananjev ili „mister Kaljinka“, kako ga još zovu, ostao je u Moskvi pošto je po treći put postao otac. On je ruskim medijima rekao da su u Moskvi ostale i njegove kolege Valerij Gava i Boris Djakov, a da su „svi ostali iz hora poleteli za Siriju“.
Sigurnu smrt je čudom izbegao i član ansambla Roman Valutov — njegov pasoš je istekao još u julu, pa nije mogao da se ukrca u avion. Njegovo ime je prvobitno bilo na spisku poginulih, ali je kasnije uklonjeno.
Među stradalima su umetnici Ralina Giljmanova i njen verenik Mihail. Prošle godine su se verili, a trebalo je da se uskoro venčaju.
Ispred sedišta ansambla „Aleksandrova“ u Moskvi danas je muk. To je zgrada ruskog Ministarstva odbrane, u kom je ansambl redovno održavao probe.
Zanemeli od bola i tuge — rođaci, prijatelji, žitelji Moskve su tokom celog dana u tišini polagali cveće i palili sveće. Uglavnom crvene karanfile i ruže.
Tišinu razbija tek poneki jecaj ili „težak“ uzdah koji se otme iz grudi. Poneko prozbori i po koju reč, tek da podeli tugu ili uspomenu na stradale prijatelje.
Uz zidove zgrade naslonjena je fotografija ansambla i portret umetničkog rukovodioca i dirigenta — Valerija Halilova. Neko je ostavio i simbolični dečiji crtež — „tupoljev 154“ u bojama ruske zastave, kako leti iznad Crnog mora. U uglu je docrtana i crna lenta.
Ispred zgrade su tokom celog dana bile desetine novinarskih ekipa, i nekoliko kola hitne pomoći i policije. U zgradu se nije moglo ući. Unutra su bili predstavnici Ministarstva odbrane, ansambla i članovi najuže porodice stradalih, kojima su lekari pružali medicinsku i psihološku pomoć.
Sedište ansambla posetio je i mitropolit Ilarion, prijatelj Halilova, koji je pročitao molitvu i položio korpu cveća.
Među onima koji su došli da odaju počast stradalima bili su i brojni političari i mnoge ruske zvezde i umetnici.
Ilja Reznik, tekstopisac i narodni umetnik Rusije i Ukrajine, komentarišući tragediju nije mogao da sakrije suze. Među poginulima, kaže, bilo je mnogo njegovih prijatelja.
„Izgubili smo ih i to je strašno… Ovo je velika tragedija i veliki gubitak ne samo za Rusiju, već za ceo svet. Ansambl je nastao 1928. godine, stekao je svetsku slavu i ljubav brojne publike širom sveta. Poginuli su veliki umetnici i poginuo je moj drug — Valerij Mihajlovič Halilov, koji je nedavno došao u ovaj ansambl. Sjajan muzičar i umetnik, imao je velike planove za budućnost, hteo je mnogo toga da uradi za ansambl… Mi svi žalimo, i saosećamo se sa porodicama stradalih. Neka im Bog da snagu da izdrže sve ovo“, rekao je Reznik.
Larisa Grica, koja peva u jednom crkvenom horu u Moskvi, od svojih prijatelja i kolega oprostila se pesmom i molitvom. Držeći buket crvenih ruža, dugo je gledala u fotografiju „aleksandrovaca“ i tiho je pevušila.
„Moja duša, i duša svih nas danas plače. Slivaju se suze i nestaju. Otišli su veliki ljudi i veliki umetnici, među kojima je bilo i mnogo mladih, talentovanih ljudi. Mnogi od njih su, osim u ansamblu ’Aleksandrova‘, pevali i u moskovskim hramovima. Bili su verujući i eto, otišli su na dan Svetog Spiridona, velikog pravoslavnog sveca“, rekla je.
Ansambl „Aleksandrova“ smatra se simbolom i ponosom ruske kulture.
Podizanje borbenog duha ruskim vojnicima bio im je jedan od glavnih zadataka. Sa tim zadatkom krenuli su i put Sirije, ali je sudbina za njih imala drugačije planove. Sada pevaju sa anđelima.