On je, u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“, objasnio da secesija prestavlja tu „crvenu liniju“, a da je Dodik nju, kada je reč o pravosuđu, prekoračio.
Podsetio je da Dodik nije došao na saslušanje kod državnog tužioca, a da je u slučaju odluke suda BiH da vojnu imovinu u Han Pijesku prepiše Ministarstvu odbrane, predsednik RS rekao da to neće dozvoliti, jer se radi o svetoj srpskoj zemlji.
To sve, kada je reč o pravosuđu, predstavlja izlazak iz državne zajednice, podvlači Incko.
Prema njegovim rečima „crvena linija“ prekoračena je i kada je nedavno parlament RS odlikovao Biljanu Plavšić, Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića.
„To je kao da se priznanja daju Hitleru ili Pol Potu“, kaže on.
Incko je potvrdio da nije mogao da iskoristi bonska ovlašćenja protiv referenduma u RS jer nije imao podršku međunarodne zajednice.
„U primeni nadležnosti nemam stopostotnu podršku. Međutim, kada je u pitanju referendum, nisam želeo da slabim Ustavni sud. On je dva puta doneo odluku da je referendum nelegalan i njegov ishod nevažeći“, rekao je on.
Incko je dodao da se oseća, ponekad, napušten od strane međunarodne zajednice.
„Radije bih se odrekao svojih primanja da mogu da radim slobodno, nego što dobro zarađujem a imam vezane ruke. Želeo bih rado da nametnem zakon protiv govora mržnje, negiranja genocida i Holokausta. Negiranje genocida je kao so na rane ljudi u zemlji, jer su sećanja na rat potpuno sveža“, ukazao je on.
Što se tiče proslave 9. januara u RS, Incko je uveren da će biti velikog slavlja, koje će trajati 24 sata.
„Naravno, neću ići tamo“, rekao je on. Prema njegovim rečima, još prilikom osnivanja RS, „postojala je ideja diskriminacije drugih, to jest onih koji nisu Srbi“.
Na pitanje šta znači za BiH izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, on je rekao da je njegova teza da se zemlja, na svu sreću, integriše u pravcu EU, ali dezintegriše „kod kuće“.
„Kada je izabran Tramp, slavili su Srbi. Navodno, mnogi Srbi šalju poklone porodici Tramp. Međutim ne verujem da će se Tramp lično interesovati za male zemlje. Američka politika će ostati ista. Ima poznatih republikanskih senatora koji su 10 ili 20 puta bili u Bosni, i koji će paziti da ostane očuvan teritorijalni integritet i suverenitet zemlje“, uveren je on.
Istovremeno, on kaže da je drugi faktor Melanija Knaus, koja je kao tinejdžerka doživela napad JNA u Sloveniji i koja će se setiti i toga ko je napao Bosnu.
