https://lat.sputnikportal.rs/20260503/1198799059.html
Etno blago Srbije pred svetom: Od zmijanjskog do kosovskog veza
Etno blago Srbije pred svetom: Od zmijanjskog do kosovskog veza
Sputnik Srbija
U današnjoj emisiji otkrivamo kako će posle „Zmijanjskog veza“ izložba „Kosovski vez“ poslati važnu sliku o Srbiji u svet, kao i zašto je svetski dan igre u... 03.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-03T16:00+0200
2026-05-03T16:00+0200
2026-05-03T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/03/1198798901_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_30bb529712aff3b3d2a73b37cf68e902.jpg
Etno blago Srbije pred svetom: Od zmijanjskog do kosovskog veza
Sputnik Srbija
U današnjoj emisiji otkrivamo kako će posle „Zmijanjskog veza“ izložba „Kosovski vez“ poslati važnu sliku o Srbiji u svet, kao i zašto je svetski dan igre u Beogradu obeležen „Labudovim jezerom“.
Šta je povodom manifestacije „Dani Sankt Peterburga u Srbiji“ za beogradsku publiku pripremio čuveni ansambl Sankt Peterburg opere i da li će posle „Norme“ i „Romea i Julije“ sledeći put na sceni biti i neka ruska tema – za Sputnjik otkriva osnivač ovog teatra, operski reditelj i narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov.
Na koji način izložba crteža Koste Miličevića, Milana Milovanovića i Mališe Glišića pruža uvid u srpski impresionizam, kroz jedinstven pogled u stvaralaštvo trojice najznačajnijih predstavnika ovog pravca – objašnjava kustoskinja Narodnog muzeja Evgenija Blanuša.
Kako je publika u Parizu reagovala na izložbu „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe iz kolekcije Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu“, otvorene u našem Kulturnom centru, šta je sve od izložbi koje treba da nas predstave svetu u pripremi – od „Pirotskog ćilima“ do „Kosovskog veza“ – o svemu tome za „Orbitu kulture“ govori direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić.
O 55 radova izloženih na postavci „Zaboravljeni crteži i još ponešto“, kojima obeležava 55 godina od debitantske izložbe na istom mestu, u Galeriji Grafičkog kolektiva razgovaramo sa našim afirmisanim slikarom Tafilom Musovićem.
Kakva znanja, veštine, ali i ukupni moralni i profesionalni potencijal bi trebalo da podrazumeva bavljenje književnom kritikom, koliko je to naročito danas nezahvalan posao koji i brzo i lako može stvoriti neprijetelje – pitamo dr Slađanu Ilić, dobitnicu nagrade „Čedomir Mirković“, koja joj je dodeljena za izuzetan doprinos savremenoj književnoj kritici.
A u čemu je tajna fenomena baleta „Labudovo jezero“, koji od kada je napisan pleni lepotom muzike, pokreta, kostima, scenografije, da li je to razlog zašto je ova muzička čarolija Petra Iljiča Čajkovskog izabrana da se njome obeleži svetski dan igre – pitamo nekadašnjeg solistu „Labudovog jezera“, a sada umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta Jovicu Begojeva.
U današnjoj emisiji otkrivamo kako će posle „Zmijanjskog veza“ izložba „Kosovski vez“ poslati važnu sliku o Srbiji u svet, kao i zašto je svetski dan igre u Beogradu obeležen „Labudovim jezerom“.Šta je povodom manifestacije „Dani Sankt Peterburga u Srbiji“ za beogradsku publiku pripremio čuveni ansambl Sankt Peterburg opere i da li će posle „Norme“ i „Romea i Julije“ sledeći put na sceni biti i neka ruska tema – za Sputnjik otkriva osnivač ovog teatra, operski reditelj i narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov. Na koji način izložba crteža Koste Miličevića, Milana Milovanovića i Mališe Glišića pruža uvid u srpski impresionizam, kroz jedinstven pogled u stvaralaštvo trojice najznačajnijih predstavnika ovog pravca – objašnjava kustoskinja Narodnog muzeja Evgenija Blanuša.Kako je publika u Parizu reagovala na izložbu „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe iz kolekcije Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu“, otvorene u našem Kulturnom centru, šta je sve od izložbi koje treba da nas predstave svetu u pripremi – od „Pirotskog ćilima“ do „Kosovskog veza“ – o svemu tome za „Orbitu kulture“ govori direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić.O 55 radova izloženih na postavci „Zaboravljeni crteži i još ponešto“, kojima obeležava 55 godina od debitantske izložbe na istom mestu, u Galeriji Grafičkog kolektiva razgovaramo sa našim afirmisanim slikarom Tafilom Musovićem.Kakva znanja, veštine, ali i ukupni moralni i profesionalni potencijal bi trebalo da podrazumeva bavljenje književnom kritikom, koliko je to naročito danas nezahvalan posao koji i brzo i lako može stvoriti neprijetelje – pitamo dr Slađanu Ilić, dobitnicu nagrade „Čedomir Mirković“, koja joj je dodeljena za izuzetan doprinos savremenoj književnoj kritici. A u čemu je tajna fenomena baleta „Labudovo jezero“, koji od kada je napisan pleni lepotom muzike, pokreta, kostima, scenografije, da li je to razlog zašto je ova muzička čarolija Petra Iljiča Čajkovskog izabrana da se njome obeleži svetski dan igre – pitamo nekadašnjeg solistu „Labudovog jezera“, a sada umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta Jovicu Begojeva.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
U današnjoj emisiji otkrivamo kako će posle „Zmijanjskog veza“ izložba „Kosovski vez“ poslati važnu sliku o Srbiji u svet, kao i zašto je svetski dan igre u Beogradu obeležen „Labudovim jezerom“.
Šta je povodom manifestacije „Dani Sankt Peterburga u Srbiji“ za beogradsku publiku pripremio čuveni ansambl Sankt Peterburg opere i da li će posle „Norme“ i „Romea i Julije“ sledeći put na sceni biti i neka ruska tema – za Sputnjik otkriva osnivač ovog teatra, operski reditelj i narodni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov.
Na koji način izložba crteža Koste Miličevića, Milana Milovanovića i Mališe Glišića pruža uvid u srpski impresionizam, kroz jedinstven pogled u stvaralaštvo trojice najznačajnijih predstavnika ovog pravca – objašnjava kustoskinja Narodnog muzeja Evgenija Blanuša.
Kako je publika u Parizu reagovala na izložbu „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe iz kolekcije Muzeja Republike Srpske i Etnografskog muzeja u Beogradu“, otvorene u našem Kulturnom centru, šta je sve od izložbi koje treba da nas predstave svetu u pripremi – od „Pirotskog ćilima“ do „Kosovskog veza“ – o svemu tome za „Orbitu kulture“ govori direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić.
O 55 radova izloženih na postavci „Zaboravljeni crteži i još ponešto“, kojima obeležava 55 godina od debitantske izložbe na istom mestu, u Galeriji Grafičkog kolektiva razgovaramo sa našim afirmisanim slikarom Tafilom Musovićem.
Kakva znanja, veštine, ali i ukupni moralni i profesionalni potencijal bi trebalo da podrazumeva bavljenje književnom kritikom, koliko je to naročito danas nezahvalan posao koji i brzo i lako može stvoriti neprijetelje – pitamo dr Slađanu Ilić, dobitnicu nagrade „Čedomir Mirković“, koja joj je dodeljena za izuzetan doprinos savremenoj književnoj kritici.
A u čemu je tajna fenomena baleta „Labudovo jezero“, koji od kada je napisan pleni lepotom muzike, pokreta, kostima, scenografije, da li je to razlog zašto je ova muzička čarolija Petra Iljiča Čajkovskog izabrana da se njome obeleži svetski dan igre – pitamo nekadašnjeg solistu „Labudovog jezera“, a sada umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta Jovicu Begojeva.
