„Upravo tako se desilo. Naime, to će biti prvi put u istoriji ovdašnjeg obrazovnog sistema da učenik dobije negativnu ocenu, a da zaprvo nastavnik nije znao“, priča za „Blic“ otac malog Radeta Veljko Račić.
Priča ide ovako: „Račiću, reci mi nešto o nastanku Crne Gore“.
„Crna Gora je prva srpska država koja se prije zvala…“
Tada ga je nastavnik prekinuo i povikao:
„Stani, stani, stani, đe to piše u knjizi?“
Rade je tada odgovorio nastavniku: „Ne piše niđe, nastavniče, to sam u kući naučio, to svi znaju“, na šta je nastavnik njemu rekao: „Sjedi, evo ti jedan!“
Veljko Račić dodaje da ni on ni supruga nisu kritkovali Radeta. Čak mu je mama kupila nove patike. On savetuje roditelje da čuvaju svoju decu i da ih vaspitavaju nepokolebljivo u duhu tradicionalnih vrednosti i temeljnih opredeljenja.
„Kada je sin donio jedinicu, kao pripadnici najugroženije etničke grupe u Evropi, što srpska zajednica u Crnoj Gori i jeste, osjećali smo se tužno, ali bez ikakvog osjećaja mržnje ili osvetoljubivosti. Crna Gora preživljava posljednjih godina svoje najtamnije časove, i to se svakodnevno i u brojnim drugim primjerima potvrđuje“, kaže Veljko.
Inače, kako je mali Rade preneo, većina drugara je ustala i aplaudirala mu, a nastavnik je bio šokiran, rezigniran i ljut…
„Radu je bilo krivo, ali kaže da ne odustaje od istinite istorijske činjenice da je Crna Gora srpska država. Diskriminacija Srba u svakom smislu i pogledu je nešto što više nije nikakva novost. Ovo, naravno, nije dobro ni sveukupno za državu koja pledira na nekakve šire integracije, a nepravedno je i prema trećini crnogorskih građana. No, po onoj staroj: Krst nositi nama je suđeno, strašne borbe sa svojim i tuđinom“, zaključuje Račić.