Knjige „Poslednji Romanovi — put patnje“ i „Reči koje su promenile svet“ autorke Ljubinke Milinčić trebalo bi čitati ukršteno, odnosno sagledati jednu iz ugla druge jer ćemo tako na pravi način stvoriti predstavu o ruskoj i svetskoj geopolitici trenutno, sugerisao je danas u Klubu književnika na predstavljanju ta dva dela istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković.
Vrlo često čujemo da pojedinci nemaju veliku ulogu u istoriji, konstatovao je Anđelković, ali i istakao da istorija te tvrdnje demantuje jer se često pojave ljudi koji potpuno izmene raspored figura na geopolitičkim tablama i dokažu da pojedinci i te kako imaju značaj i ulogu.
Lideri u sistemu i iz sistema
U skorije vreme Boris Džonson je globalno plasirao „Faktor Čerčil“, podsetio je ovaj istoričar, ali je Britanija društvo koje ima uređen sistem i koje sa jedne strane modifikuje ponašanje velikih lidera tako što sputava njihov zamah, a sa druge strane im omogućava da ne moraju da se bave konsolidovanjem tog sistema, već više njegovom projekcijom na spoljnu moć.
„Rusija je drugačiji slučaj, mnogo je veća zemlja od Srbije, ali sa sličnim problemima — od mentaliteta do nesklonosti sistemskoj perspektivi posmatranja stvari, pa stalno nešto škripi. I onda u takvim zemljama i te kako lideri dođu do punog izražaja. Kakav je domaćin, tako toj zemlji i ide. Gospođa Milinčić je na sjajan način kroz dve knjige to pokazala“, konstatovao je Anđelković.
Vidimo Rusiju na početku dvadesetog veka sa svim njenim problemima, sa strašnim slomom i ličnim i nacionalnim, sugerisao je Anđelković i dodao da sa druge strane kroz prizmu govora Vladimira Putina vidimo Rusiju na početku 21. veka, koja je ponovo svetska sila.
„Car Nikolaj II, jedan od dva aktera ove isprepletane priče, bio je divan čovek okrenut svojoj porodici, voleo je svoju zemlju, bio uistinu human, ali je bio i čovek koji je dozvolio da se sistem uruši, jer nije želeo da na pravi način vlada, prepuštajući stvarima da idu svojim tokom. Bežao je od represije i od svega onoga što se mora raditi kad se bavite nacionalnim menadžmentom, kad vodite državu“, istakao je Anđelković.
Kad vodite takve države, sile, imperije, naglasio je, morate na sebe da preuzmete odgovornost da vaša duša završi u paklu, da bi država došla na nebo.
„Putin je to shvatio. Kad pogledate njegovo ponašanje ono je potpuni kontrast onome što je radio Nikolaj II. Putin je snažan političar, državnik koji sve doživljava kao borbu, apsolutno sve kao jednu veliku epsku bitku gde je njegov zadatak ne da štiti svoju dušu, nego da štiti svoju naciju i svoju državu i on to jako uspešno radi“, istakao je Anđelković.
Kad pogledate Putinove govore, dodao je, oni na neki način uspostavljaju nove parametre međunarodnih odnosa. Tu nije više samo pitanje Rusije, tu je pitanje sveta kroz prizmu Rusije.
Rusija nema cenu
„Putin je našao način kako da moć Rusije konsoliduje iznutra i da onda tu moć usmeri ka svetu, da bi Rusija jačala i iznutra, da bi spolja zauzimala mesto koje im pripada i konačno da bi i drugi narodi na osnovu tih principa mogli da se razvijaju. Car Nikolaj II nažalost nije imao snage, koliko god da je imao dobre volje, da iznutra konsoliduje svoj sistem, a tim pre da njegovu moć projektuje ka spolja. Zato je i dozivao taj strašni put patnje da on i njegova porodica nestanu“, uporedio je Anđelković.
Romanov je na neki način platio ceh svoje dobrote i iskrene hrišćanske duše, konstatovao je Anđelković, dok sa druge strane Putin, koji ima hrišćanski duh, ne dopušta da se njegov lični profil odrazi na politiku.
„Nikolaj II Romanov se, bez obzira što su svi misli da se žrtvuje za porodicu, žrtvovao za državu. Dozvolio je da bude uhapšen, abdicirao je bez borbe. Imao je celu vojsku kojom komanduje, a kad mu dođe nekoliko generala sa zahtevom da se povuče, on kaže: ’Dobro‘. On to radi kako ne bi izazvao krvoproliće, kako ne bi izazvao haos, on misli da time pomaže svojoj zemlji“, konstatovala je autorka ovih knjiga Ljubinka Milinčić.
Ta posvećenost zemlji je, kako je sugerisala, i kopča sa Vladimirom Putinom.
„U knjizi o Putinu su reči za koje mislim da su na neki način kao kameni međaši, kao da svaka od njih govori nešto važno što svet, bojim se, uglavnom nije čuo“, posebno je istakla Milinčićeva i dodala da od 2007. godine ruski lider ne dozvoljava Zapadu da kao nekad drži svet pod svojom papučom.
