Zbornik radova za čije objavljivanje je zaslužna Međunarodna slovenska akademija, predstavili su zamenik ambasadora Ruske Federacije Denis Kuznedenjev, predsednik srpskog odeljenja Akademije Vladimir Kršljanin, predsednik Akademije Sergej Baburin i priređivač, akademik MSA Zoran Milošević.
Tokom predstavljanja knjige je ukazano na to da su Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu iz EU u Austriji i Evroazijska razvojna banka razmatrali saradnju EU i Evroazijskog saveza (EAS) u dugoročnoj perspektivi. Zaključili su da je realizacija koncepcije zajedničkog ekonomskog prostora od Lisabona do Vladivostoka korisna svim stranama i ocenili da bi sporazum o produbljivanju ekonomske saradnje i integraciji EU i Evroazijskog ekonomskog saveza mogao postati realnost sredinom 2020-ih godina. Taj prostor se, kako je napomenuto, sve više naziva Evroazija, a upravo on je bio i tema i samita G20 u Kini i ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Definisan je kao evroazijski ekonomski savez plus ekonomski pojas Puta svile, napomenuto je tokom predstavljanja knjige uz ocenu da su novi centri ekonomskog razvoja pre svega Rusija, Kina i Indija. One oblikuju današnji svet, a svoju već dominantnu ekonomsku moć evidentno pretvaraju u politički a, kako je primećeno, i vojnopolitički uticaj.
One koji kasne da razumeju te procese ili prave greške, poput antiruskih sankcija, to će, kako je ocenjeno, skupo koštati.
SAD i Velika Britanija su već počele da se prilagođavaju jer im je sistem globalne oligarhijske diktature propao, pa se može desiti da najveći gubitnik bude EU kao nepotrebno sredstvo kojim je Vašington nekada parirao SSSR-u.
Tema priključenja Evroaziji, kako je zaključeno, nije samo tema za Srbiju već i za 28, odnosno 27 zemalja koje čine EU.
Sa Rusijom kao ključnim igračem Srbija ima takvu civilizacijsku povezanost koja predstavlja potencijal koji, kako je rečeno, tek čeka da bude iskorišćen.
Posebno je ukazano na istorijat stvaranja Evroazijskog saveza, o čemu je ideja potekla još 1994. godine, da bi konačno zaživeo pre dve godine. Suština njegovog funkcionisanja je sloboda kretanja robe, usluga, radne snage i kapitala. Formirale su ga Rusija, Belorusija i Kazahstan, ali je već proširen Jermenijom i Kirgizijom, a još veliki broj zainteresovanih zemalja čeka na članstvo u njemu.
Srbija je u proceduri za potpisivanje sa njim Sporazuma o slobodnoj trgovini, kakav već ima pojedinačno sa Rusijom.
Međunarodne integracije i ekonomska saradnja moraju da se grade uz razumevanje za strategiju i taktiku. To podrazumeva da se dobro promisli s kim ih treba praviti, kada, sa kim one moraju da budu kratkoročne a s kim dugoročne, i koji su mogući kompromisi. A kompromisa, kako je ocenjeno, ne može da bude samo tamo gde se borimo za svoju dušu.
Predstavljanje knjige počelo je minutom ćutanja za ubijenog ruskog ambasadora u Turskoj Andreja Karlova koji je u Ankari bio meta islamskog teroriste.
