Dvočasovna tribina o knjizi „Istorija Republike Srpske“ na Filozofskom fakultetu u Beogradu ovih dana je bila u žiži javnosti zbog kratkotrajnog incidenta između dve grupe mladih koje su krštene anarhistima i neonacistima. Kratko je trajao, ali je iza sebe ostavio više pitanja bez odgovora. Između ostalog, kako su mediji progutali spin, bez provere teških optužbi o navodnim nacistima i nacističkim uvredama na tribini, koje niko nije čuo, zašto se baš to dešavalo na tribini o istoriji Republike Srpske, a nije, na primer, na prethodnoj koju je držao budistički sveštenik.
Sputnjik je posebno zanimalo ko su takozvani anarhisti koji se ne dovode prvi put u vezu sa incidentnom situacijom na Filozofskom fakultetu. Oni su po rečima pojedinih profesora bili glavni protagonisti blokade nastave do koje na tom fakultetu dolazi s vremena na vreme.
Dekan Filozofskog fakulteta prof. dr Vojislav P. Jelić za Sputnjik kaže da sve to što se dešavalo oko tribine mora da bude do detalja razjašnjeno i da nadležne institucije treba da kažu ko je pravio nered i zašto je pravio nered.
„Kada se sve rasvetli šta je bilo na toj tribini i inače šta se događa na fakultetu između takvih grupa koje imaju različite predznake, od toga da su neonacisti, fašisti, anarhisti, ultralevičari, ne znam ni ja šta, stvar će izaći na videlo. Dakle, moraju se ustanoviti činjenice“, izričit je dekan koji je pritom ocenio da je očigledno da je onima koji su hteli da prekinu tribinu smetala i knjiga o kojoj je bilo reči i sama tribina, a kaže, verovatno i govornici na njoj.
Jelić podseća da su tribine po prirodi stvari otvorene, da na njih dolaze svi zainteresovani, a taj pluralizam mišljenja se na Filozofskom fakultetu neguje po prirodi stvari s obzirom na veliki broj disciplina koje se na njemu proučavaju da praktično predstavlja Univerzitet u malom. Zato one i privlače mnoge da dođu i, kako napominje, nemoguće je kontrolisati ko na njih dolazi.
Jelić kaže da je čuo za „najstrašnije priče“ kako su studenti takozvani anarhisti koji su pre dve godine hteli da blokiraju nastavu „maltretirali profesora Čedomora Antića i kako su ga ometali dok je držao čas, a on istrajavao. Bilo je tih međusobica i tog nasilja“. Ističe, međutim, da fakultet ne može da reguliše to pitanje javnog reda i mira.
Pitanje nasilja ne može se ograničiti na jedan fakultet, jednu državu, kada je ono postalo svetski fenomen, a pojam dijaloga i morala takođe izvrnut ruglu.
„Malo smo mi i fakultet koji je u centru tih modernih zbivanja, uvek se tu sve započinje — prvi nemiri, prvi protesti, a discipline koje proučavamo ne daju nam za pravo da se ponašamo restriktivno, da ne postoji sloboda mišljenja i izražavanja stavova. A s druge strane, problem je tog kućnog reda ako nam neko nered unosi sa strane, a mi nemamo mehanizme da nekog sprečimo da dolazi na Filozofski fakultet“, istakao je dekan. On kaže da bi onemogućavanje studenta da sluša neko predavanje koje ga zanima na bilo kom drugom fakultetu smatrao uskraćivanjem akademskih prava.
I za profesora na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta Miloša Kovića je nepoznanica da li su studenti anarhisti sa Filozofskog fakulteta. Jasno je, kaže, da im je inspiracija levičarska.
„To je, čini mi se, deo šireg trenda evropskog i svetskog, a to je otklon od nečega što je globalizovani neoliberalni kapitalizam. I taj otpor ima razne vidove. Može biti levičarski, kao u ovom slučaju, ili u slučaju grčkih i španskih pokreta, ili desničarski kao u Francuskoj, Nemačkoj, koji se nazivaju populističkim“, objašnjava Ković.
Ono što je njemu, kaže, bilo zanimljivo kod te grupe mladih ljudi je da su tu svoju levičarsku inspiraciju, pobunu protiv establišmenta, usmerili protiv knjige „Istorija Republike Srpske“. Logično bi mu, dodaje, bilo da ako pripadate nečemu što su levičarske tradicije, onda dižete svoj glas i usmeravate svoju političku akciju protiv neoliberalnog kapitalizma i NATO-a kao njegovog oružja.
On napominje da je ta takozvana anarhistička grupa na fakultetu prilično fluidna, u njoj se menjaju lica. Ne možete da znate ko su tačno vođe jer ne podležu tom principu stroge hijerarhije.
Ković podseća da je činjenica da se na Filozofskom fakultetu sreću sa hroničnim problemom blokade nastave i da tu grupu uglavnom vezuju za to delovanje, a ne za neku društvenu akciju. Imali smo mi različite studentske proteste u kojima je učestvovala i moja generacija, ali nikada nismo imali tu vrstu razračunavanja sa profesorima Filozofskog fakulteta kao što je ovo što se događa profesoru Čedomiru Antiću, napominje profesor Ković, ističući da su ta sredstva i metode potpuno neprimerene.
On je, međutim, protiv represivnih mera protiv studenata.
„Ne bih voleo da vidim represiju istražnih organa nad tim mladim ljudima. Nekako i dalje verujem u razgovor i dijalog. Prosto, Filozofski fakultet ima jednu dobru tradiciju posebnog odnosa između profesora i studenata. Ona, naravno, nosi svoje rizike, ali ne bih voleo da vidim odstupanja od te tradicije koja je možda prenaglašeno liberalna u odnosu na druge fakultete i univerzitete“, rekao je Ković za Sputnjik.
Njegov kolega sa grupe za istoriju Čedomir Antić kaže da na fakultetu od 2006. godine deluje mala organizacija po imenu Anarhosindikalistička inicijativa, kada su bili organizovani protesti protiv Bolonjske reforme Univerziteta.
„Oni su od Filozofskog fakulteta u narednih godina napravili igraonicu koja njima služi za vežbanje revolucije i uspostavu komune“, rekao je Antić za Sputnjik, ocenivši da su studentski zahtevi samo pokriće za delovanje anarhista. Njih 50 ili 100 bi, kaže Antić, da odlučuje u ime 6.000 studenata.
Njihovi zahtevi se oslanjaju na one najgorih studenata, objašnjava on i navodi da je reč o produžetku studentskog staža onima koji studiraju duže od 10 godina, da im se poveća broj ispitnih rokova, da oni koji imaju ispod 60 bodova upišu sledeću godinu, da ne plaćaju ništa ti koji loše studiraju, da oni koji više puta prijavljuju ispit ne plaćaju prijavu. To su zahtevi koji su potpuno besmisleni, dodaje profesor Uvoda u istoriju.
„Naravno to ne znači da studenti u Srbiji žive dobro i da nema socijalnih nepravdi prema studentima. Ali Filozofski fakultet ima samo 10 odsto samofinansirajućih studenata, i po tome je među poslednjima, ako ne i poslednji fakultet na kome bi studenti koji su siromašniji trebalo da se bune“, objašnjava on.
Dodaje da je sa takozvanim anarhistima ušao u konflikt kada 2014. nije dozvolio da 90 odsto studenata koji su dolazili na predavanje bude sprečeno da ga i odsluša zato što su neke nepoznate osobe, „od kojih makar polovina nisu studenti Filozofskog fakulteta, odlučile da im ne dozvole da studiraju“.
„U međuvremenu, ti anarhisti, pošto nisam želeo da prođe taj spoj nerada i bahatosti, počeli su sa raznim podmetanjima. Podneo sam tužbu sudu i dobio spor, pa je jedan od njih osuđen. Pritom, on uopšte nije nikada ni bio student Filozofskog fakulteta“, kaže Antić.
On smatra da je na fakultetu odgovornost da se „pokaže ko je tu student, ko nije“, ali i da je „krajnje vreme da se pozove policija“.
Ključno u svemu je, kaže on, što pažnju javnosti nije privuklo što grupa ekstremista, anarhista, šikanira profesore Filozofskog fakulteta i studente već 10 godina, već da su na tribini viđeni neki fašisti, iako to nije bio slučaj.
