Stavljeno u širi kontekst zbivanja u Evropi i na Bliskom istoku, ubistvo ambasadora Andreja Karlova šalje jasnu poruku da živimo u veoma nebezbednim vremenima i da nema povlašćenih i privilegovanih kada je u pitanju bezbednost. Međutim, prema mišljenju Ajzenhamera, krivicu za ono što se desilo u Ankari ne snosi samo Turska već je u pitanju vrtlog haosa i nebezbednosti koji je povukao mnogo država i mnogo ljudi. On podseća da se u istom danu desio teroristički akt u Berlinu i Cirihu, što, kako ističe, ukazuje na vrlo jasan problem koji svet ima sa terorizmom.
U izjavi za Sputnjik Ajzenhamer naglašava da je u tom svetlu vrlo bitna saradnja Rusije i Turske, pri čemu je, kaže, od krucijalne važnosti da zaživi i da napreduje inicijativa na liniji Moskva—Ankara—Teheran, a ima indicija da će se tako nešto i desiti. „Na pragu smo stvaranja jedne nove osovine koja možda može da preokrene situaciju na Bliskom istoku u pravcu nekog bržeg razrešenja, za razliku od svega onoga što smo videli sa ženevskim procesom koji proteklih nekoliko godina nije dao jasne rezultate“, navodi naš sagovornik.
Na pitanje da li je slučajno što su se u ponedeljak dogodila tri teroristička napada u jednom danu, Ajzenhamer napominje da je prerano govoriti o tome, ali da „bilo da su ove akcije bile koordinirane, ili da su se spontano nadovezale u nizu, jasno je, na ovaj ili onaj način, da je njihovo izvorište identično — vezano je za iračko-sirijski konflikt“.
„Na kraju je potpuno svejedno da li ćemo govoriti o orkestriranim akcijama ili spontanim aktivnostima koje su motivisane identičnim izvorom. To se desilo u rasponu od 24 sata, kao što su se u Turskoj desila u proteklih 10 dana tri teroristička napada koja su jasno pokazala u kakvoj se trenutno bezbednosnoj situaciji nalazi ova država. Jasno je poslat signal da ni Turska ni Evropa nisu bezbedne“, upozorava ovaj ekspert.
Zato je, kako kaže, sada pravi trenutak za efikasniju zajedničku borbu dve najveće sile, Rusije i SAD, protiv terorizma.
„Ako išta može da ih ujedini, jedna ovakva pretnja može. Ovo što se juče desilo jeste situacija bez presedana u novijoj istoriji. Videli smo i empatiju koja je odmah izražena i od strane SAD. Pravi je trenutak za jednu takvu akciju. Postaje jasno da niko nije pošteđen ovakvih dešavanja i da je samo pitanje kada čitav bliskoistočni konflikt, koji je kroz pretnju terorizma poprimio globalne razmere, može rikošetirati i u pravcu identične situacije sa američkim diplomatama i građanima“, primećuje Ajzenhamer.
Prema njegovim rečima, ovo može da posluži kao dobar signal za pokretanje takve jedne inicijative.
„S druge strane, ako posmatramo u aršinima međunarodnih odnosa i geopolitike, osovina koja je na pragu stvaranja, a to je Ankara—Teheran—Moskva koja bi se pozabavila ovim problemom, i predlozi da se čitav pregovarački proces u Siriji prebaci u Astanu, da Ženeva više ne bude stožer rešavanja ovog problema, podstiču i SAD i Evropu da se aktivnije uključe u čitav proces, da ne izgube kormilo i da postanu deo rešenja a ne samo deo problema“, zaključuje Ajzenhamer.
