Ubistvo stranog ambasadora uvek se karakteriše kao akt terora prema državi iz koje ambasador dolazi. Tako je i sa ubistvom Andreja Karlova, ruskog ambasadora u Turskoj. Igrom slučaja, u trenutku kada je Karlov ubijen u Ankari, ruski predsednik Vladimir Putin trebalo je da dođe u moskovski Mali teatar, na pozorišnu predstavu čiji je autor Aleksandar Gribojedov — ruski dramski pisac i diplomata, koga je 11. februara 1829. ubila razularena masa verskih fanatika dok je bio na diplomatskoj službi u Teheranu.
Ubistvo Gribojedova u Teheranu
Ubistvo „ruskog imperatorskog izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra na persijskom dvoru“ Aleksandra Gribojedova, mnogima poznatijeg kao dramskog pisca i pesnika, bilo je izuzetno svirepo. Gribojedov je prvo bio pogođen kamenom u glavu, a masa ga je potom kamenovala i raskomadala mu telo.
Sa njim, ubijeni su svi članovi ruske diplomatske misije u Teheranu, njih 37, osim sekretara Ivana Malceva. Prema navodima istoričara, masu verskih fanatika na rusko poslanstvo nahuškali su persijski političari nezadovoljni potpisivanjem Turkmančajskog mirovnog dogovora između Rusije i Irana, a kao povod iskorišćeno je navodno vređanje verskih osećaja muslimana, jer su dve žene, hrišćanke, zatražile azil u ruskom poslanstvu.
Gribojedovljevo telo bilo je toliko unakaženo da je identifikovan samo preko ožiljka od metka na levoj ruci, koji je zaradio u mladosti. Gribojedov je sahranjen u Gruziji, na planini Mtacmindi, u Crkvi Svetog Davida.
Ubistvo ambasadora Mirbaha u Moskvi
Šestog jula 1918. godine u Moskvi se desio događaj bez presedana u ruskoj istoriji. U Ambasadi Nemačke ubijen je ambasador te države u SSSR-u grof Vilhelm fon Mirbah — Harf. Njega su ubili pripadnici sovjetske tajne policije ČEKA Jakov Blumkin i Nikolaj Andrejev.
Međutim, Blumkin i Andrejev bili su deo šire zavere. Njih dvojica pripadali su partiji „Levih esera“, koji su od Oktobarske revolucije 1917. godine sa boljševicima činili sovjetsku vlast. Blumkin i Andrejev imali su zadatak da Mirabahovim ubistvom poremete sovjetsko–nemačke odnose posle potpisivanja Brest–litovskog mira, kojim je Rusija (SSSR) izašla iz Prvog svetskog rata.
Ubistvo sovjetskog poslanika Voronskog u Lozani
Bivši belogardejski oficir Moris Konradi ubio je 10. maja 1923. godine sovjetskog poslanika u Italiji Vaclava Vorovskog, koji je u Lozanu došao da bi prisustvovao međunarodnoj konferenciji o Bliskom Istoku.
Vorovski je sa dva saputnika večerao u lozanskom restoranu „Sesil“ i nije primetio mladića koji je prišao njegovom stolu. Mladić je izvukao pištolj i pucao Vorovskom u glavu, usmrtivši ga na licu mesta.
Ispostavilo se da je Konradi, koji je odmah uhapšen, rođen u Petrogradu, gde je njegova porodica posedovala fabriku čokolade. Konradi je 1916. godine napustio studije i prijavio se u vojsku kao dobrovoljac. Ubrzo je unapređen u čin poručnika.
Nakon Oktobarske revolucije fabrika čokolade oduzeta je Konradijevoj porodici, a ujaka, tetku i starijeg brata ubila mu je ČEKA. Konradijev otac umro je od gladi u zatvorskoj bolnici. Mladić tada beži iz Petrograda na jug, gde se pridružuje Beloj gardi, sa kojom je i evakuisan iz Rusije 1920. godine. Od tada je živeo u Švajcarskoj.
Na sudu, Konradija su branili najbolji švajcarski advokati. U 10 dana rasprave u Konradijevu korist svedočilo je 70 ljudi, koji su, kao i on, bili prinuđeni da izbegnu iz Rusije pred crvenim terorom. Svedočenja tih ljudi predodredili su Konradijevu sudbinu — oslobođen je.
Posle sahrane Voronskog u Moskvi, sovjetska vlast izdala je dekret „O bojkotu Švajcarske“, raskinula trgovinski sporazum sa tom zemljom i zabranila „ulazak u SSSR svim švajcarskim građanima koji ne pripadaju radničkoj klasi“.
Ubistvo sovjetskog poslanika Petra Vojkova u Poljskoj
Legenda kaže da je sve učesnike ubistva ruske carske porodice stigla zaslužena kazna — svi su umrli nasilnom smrću i u mukama. To prokletstvo je na svojoj koži osetio Petar Vojkov, jedan od ubica ruskog cara Nikolaja II, njegove supruge, dece i njihove pratnje.
Petar Vojkov bio je poznat i po tome što je učestvovao u rasprodaji ruskog kulturnog blaga dvadesetih godina prošlog veka. Vojkov je 1924. imenovan za poslanika u Poljskoj u kojoj je uživao u luksuznom životu i planirao likvidacije. Za jednu od njih, atentat na tadašnjeg poljskog diktatora Pilsudskog, nije dobio odobrenje. Vojkov je stalno održavao sastanke sa poljskim komunistima, a jedan od njih je, nakon bega iz zatvora, u SSSR pobegao na Vojkovljevom brodu.
Na Vojkova je 7. juna 1927. godine atentat izvršio mladi ruski emigrant Boris Koverda. Koverda je nakon ubistva osuđen na doživotnu robiju, ali je nakon 10 godina oslobođen.
Ubistvo ambasadora SAD Adolfa Dobsa u Kabulu
Američkog ambasadora Adolfa Dobsa su u Kabulu oteli maoistički pobunjenici i zatvorili se sa njim u hotel „Kabul“. U zamenu za oslobođenje ambasadora, teroristi su tražili oslobođenje tri svoja saborca iz zatvora.
Uprkos molbama iz ambasada SAD i SSSR-a, tadašnji avganistanski predsednik Hafizuli Amin naredio je svojim specijalnim jedinicama upad u hotel. Ambasador Dobs ubijen je u unakrsnoj vatri.
Posle ubistva ambasadora Dobsa, SAD iz osnova menjaju politiku prema Avganistanu.
Ubistvo američkog ambasadora u Libiji Krisa Stivensa
Američki ambasador u Libiji Kris Stivens ubijen je 11. septembra 2011. godine sa troje svojih kolega. Povod za ubistvo bili su, slično kao i u slučaju Gribojedova, protesti protiv vređanja islama. Međutim, istraga je pokazala da je ubistvo američkog ambasadora, čije je sedište bilo u Bengaziju, mnogo ranije planirano za godišnjicu napada Al Kaide na Njujork i Vašington.
Kada je masa upala u zgradu ambasade, Stivens se sklonio u zaštićeni bunker, međutim, prema jednoj verziji, pošto je zgrada zapaljena, ugušio se od dima. Prema drugoj verziji, Stivens je pre nego što je ubijen zlostavljan, čak i silovan.
U svom dnevniku, koji je otkriven 2012. godine, Stivens piše kako je Libija postala stecište terorista i kako svaki kontinuiran boravak u toj zemlji nije bezbedan. Te informacije bile su osnova kritika koje su iz Kongresa upućene Obaminoj administraciji.
Senator Rand Pol rekao je da je Stivens bio organizator operacije dostavljanja oružja sirijskoj opoziciji. Nedelju dana pre ubistva u Bengaziju, brod krcat oružjem poslat je iz tog grada put Sirije, a vlasti SAD su to znale, dodao je američki senator.
Oktobra 2015. godine, bivša državna Hilari Klinton saslušana je u Kongresu povodom ubistva američkih diplomata. Klintonova je tada prihvatila odgovornost za njihovu smrt, ali je dodala da se obezbeđenjem ambasada nije lično bavila.
Ubistvo u Ankari, ruski ambasador Andrej Karlov
Ruski ambasador u Turskoj Andrej Karlov, koji je ubijen 19. decembra ove godine, postao je prvi diplomata ubijen na dužnosti u istoriji savremene Rusije. Na njega je sa leđa pucao Mevlut Mert Altintaš, koji je ranije služio kao policajac u specijalnoj policijskoj jedinici u Ankari.
Altintaš je, prema rečima svedoka i prema video-zapisu, koji je za kratko vreme obišao svet, posle ubistva Karlova uzviknuo „Alahu ekber!“, „Mi umiremo u Alepu, vi ćete umreti ovde!“, „Ovo je za Alep!“, držeći kažiprst leve ruke uperen u nebo, što je pozdrav DAEŠ-a.
