Lamak i njegov brat Ravah druga su generacija porodice Kuder iz Sirije koja studira u našoj zemlji. Lamak završava medicinu, ali ima vremena za obaveze u Udruženju studenata iz Sirije čiji je predsednik. Od pogoršanja sukoba, Srbija je od Sirije preuzela brigu o njegovoj stipendiji. Kaže da ga ljudi u Srbiji savršeno razumeju, „jer je njihova zemlja već prošla kroz nesreću kroz koju prolazi Sirija, zahvaljujući istoj režiji“.
Da li ste pre Vašeg dolaska u Srbiju shvatali da će doći do rata u Siriji, da li je to moglo da se nagovesti?
— Nikada, nikada. To je mogla da bude bilo koja druga zemlja, ali Sirija — ne, to je bilo daleko od realnosti. Sirija je uvek bila otvorena, sačinjena od različitih ljudi, vera i nacija. Oduvek smo živeli u zajednici, niko nije gledao drugog, kojoj veri ili naciji pripada. To je za nas bio veliko iznenađenje. Zapad je sve tako dobro izrežirao, da je stvarno došlo do sukoba, to je užas.
Kako se dogodilo da komšije okrenu leđa jedni drugima? Koliki je bio uticaj medija u svemu tome?
— O tome se ovde radi. Zapad je iskoristio prosti narod koji može u sve da poveruje. To su nam uradili mediji u koje smo nekada verovali. Bili su moderni, mnogo raskošniji od naše državne televizije. Međutim, oni su stvorili novu sliku o Siriji. I ja sam jedan od onih koji je na početku verovao tim medijima, Al Džaziri i El Arabiji, Bi-Bi-Siju i Si-En-Enu, dok nisam shvatio da je sve laž, da je sve režirano. Arapi i zapadnjaci su iskoristili proste ljude, dali su im pare, na početku da izađu na proteste, po 10 evra svakom, tako su vršili pritisak na narod i na vlast. U svemu tome nije učestvovalo više od dva odsto stanovništva, mediji su predstavljali da ih je mnogo. Posle su počeli da ih naoružavaju.
Vi ste iz Hame gde je relativno mirno, tamo su Vam otac, majka i tri sestre, kako se na njih odrazila situacija u Alepu, kako je uopšte došlo do toga da se taj grad pretvori u pakao?
— Moji su jedno vreme živeli u strahu, a sada su jednostavno navikli. Napustili su dobar posao u pustinji i povukli se u brda, u selo. Pre nedelju dana naša vojska je uz pomoć Rusije i Irana oslobodila Alep. Svi su bili toliko srećni, to je kao neka svadba u celoj Siriji. Svi su presrećni, jer Alep je za nas srce Sirije, ekonomski i na svaki drugi način. To je grad u kojem nije održan nijedan protest protiv vlasti pune tri godine, dok nisu došli teroristi. Oni su opkolili Alep, zatim ušli u grad i u njemu držali zatvorene ljude, nisu im dali da izađu iz grada. Do te situacije nije doveo narod Alepa, već teroristi, oni su predstavili da je grad protiv vlasti, tako nikada nije bilo. Treba da vidite taj narod kako slavi pobedu, srećan je što je oslobođen od terorista.
U Srbiji je skoro trideset studenata iz Sirije, kakva je atmosfera u Udruženju s obzirom na te događaje, kako održavate dijalog sa kolegama koje smatraju da sirijske vlast čini zločine nad sopstvenim narodom?
— Funkcionišemo kao što se ja sada družim sa vama, ne gledam kojoj veri pripadate i ne komuniciram na osnovu nje. Mi smo pre svega drugari, Sirijci, pripadamo državi koju svi volimo, bez obzira na veru i politiku. Na početku smo došli u situaciju da budemo opredeljeni, dolazilo je i do manjih svađa, kako u to možeš da veruješ, čulo se sa obe strane, ali na kraju smo videli da to ne daje rezultate, mišljenja se teško menjaju. Sada gotovo da i ne pričamo o tome, uglavnom u šali, ostali smo drugari.
Šta mislite o aktuelnom režimu, da li bi ipak morao da se menja da dođe do opštih promena kako bi situacija bila drugačija?
— Predsednik Sirije Bašar el Asad nije onakav kakvim ga Zapad predstavlja, mislim da je dobar čovek, jednog dana bio je prijatelj Žaka Širaka, pa mu je on okrenuo leđa, jednog dana bio je prijatelj sa celom Evropom, Velikom Britanijom, Španijom… Situacija u Siriji nije onakva kakvom je Zapad predstavlja. Mogu da kažem da nam fali malo demokratije, ali ne treba zaboraviti da je predsednik odmah započeo reforme, ali nam Zapad ni to nije dozvolio. Bio je rat u Iraku, u Libanu, optužili su nam da pomažemo teroristima. Stavili su nas na nišan, govorili da Sirija mora da se promeni, ali nisu nam dozvolili da to uradimo sami. Asad je neutralan, dobar čovek, da nema podršku većine naroda ne bi danas bio predsednik.
