To će zapravo učiniti grupa od 538 elektora, pri čemu postoji neznatna mogućnost da oni donesu iznenađujuću odluku i — glasaju po svome.
Naime, nijedan elektor nema ustavnu obavezu da sledi volju naroda koji predstavlja, po pojedinačnim državama, pa bi na sutrašnjim izborima takozvani „prevrtljivi elektori“ mogli da glasaju po sopstvenom nahođenju i Trampu uskrate predsednički mandat, mada su šanse za to veoma male, ali je takav ishod po zakonu moguć, navodi Si-En-En.
Prema prvom scenariju, koji podrazumeva Trampovu zvaničnu pobedu, na osnovu ishoda predsedničkih izbora održanih 8. novembra predviđa se da će on dobiti 306 glasova u Izbornom kolegijumu koji sačinjavaju elektori, dok mu je potrebno najmanje 270 da bi formalno bio izabran za predsednika na elektorskom sastanku 19. decembra.
Drugi scenario bi glasio: „prevrtljivi elektori“ glasaju po svome, to jest za demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton, pri čemu bi ona dobila maksimalno 232 izborna glasa, ali je to za 38 manje od 270 koliko joj je potrebno da bi bila izabrana za predsednika, tako da je njena sudbina skoro zapečaćena.
Ovakav ishod je prilično neverovatan pre svega zbog načina na koji je Izborni kolegijum sačinjen, imajući u vidu da se elektori biraju na nivou država i to najčešće na dva načina — na partijskoj konvenciji ili odlukom državnog partijskog odbora.
To znači da su elektori često partijski lojalisti i aktivisti, pa bi, eventualnom odlukom da umesto za Trampa sutra glasaju za Klintonovu, „prevrtljivi elektori“ ne samo okrenuli leđa Trampu, već bi prkosili i svojim republikanskim prijateljima i kolegama.
Po trećem scenariju, republikanski elektori bi izneverili Trampa, ali s druge strane nijedan kandidat ne bi dobio potrebnih 270 glasova.
I takva opcija je teško ostvariva iz više razloga, a jedan od njih je to što, iako ništa u Ustavu niti u federalnom pravu ne sprečava elektore da glasaju za kandidata koji nije osvojio većinu glasova naroda u njihovoj državi, 29 država ima zakone kojima se obeshrabruju potencijalni „elektorski odmetnici“.
Među kaznama koje takvi zakoni predviđaju su i potencijalne novčane kazne ili pretnja zamenom drugim elektorom, premda su ti zakoni retko kad oprobani.
Ukoliko pak elektori glasaju tako da ni Tramp ni Klintonova ne dobiju neophodnih 270 glasova, i ukoliko se zastoj nastavi i Kongres ne bude mogao da odluči o pobedniku, u tom slučaju bi novi potpredsednik postao vršilac dužnosti predsednika.
Elektorske glasove prebrojaće i potvrdiće Kongres na zajedničkom zasedanju 3. januara, a bilo koji drugi rezultat osim pobede Trampa uveo bi SAD u haos kakav nije viđen u poslednjih barem 140 godina, zaključuje Si-En-En.
