Parastosu su prisustvovale udovice poginulih ruskih vojnika, izaslanik predsednika Republike Srpske Mlađen Cicović, koji je ujedno i direktor Predstavništva RS u Beogradu, ambasador Belorusije Vladimir Čušev i predstavnici Ambasade Rusije, dok je parastos održao episkop toplički Arsenije, vikar patrijarha srpskog.
On je tom prilikom preneo blagoslov srpskog patrijarha Irineja i njegovu najiskreniju blagodarnost i saučešće porodicama svih nastradalih ruskih vojnika u ovim poslednjim ratovima, koji su, poput apostola koji su bacili mreže i krenuli za Hristom, „ostavili svoje porodice i svoju otadžbinu i došli u ove krajeve da pomognu Srbima da brane nas od neprijatelja“.
„Nažalost, 20. vek je bio krvavi vek za ceo svet, a pogotovu za Balkan. Ruska braća nas nikada nisu ostavljala, ni u jednom ratu, a naročito u 20. veku, počevši od Prvog svetskog rata, kada je car Nikolaj II žrtvovao i krunu i carstvo da bi pomogao svom bratskom srpskom narodu, zatim u Drugom, kada je ruska armija oslobodila srpske zemlje od nemačkog okupatora, pa sve do najnovijih ratova prilikom raspada bivše Jugoslavije“, rekao je episkop toplički Arsenije.
On je dodao da Srbija zna da ceni, voli i poštuje sve žrtve koje su ruska braća dale za nas, jer temelji srpsko-ruskog bratstva nisu samo slovenska krv i jezik, „već je pravoslavna vera koja nas ujedinjuje“.
„Zato smo neizmerno blagodarni ruskoj i beloruskoj braći koji su uvek bili sa nama“, istakao je on.
Pred punim Hramom Svete Trojice obratio se i Baćuška Vitalij Tarasjev koji je podsetio da je ploča sa imenima prvih deset ruskih dobrovoljaca, koji su se borili pre svega na teritoriji Republike Srpske, postavljena još 1995. i da ju je osveštao pokojni srpski patrijarh Pavle, međutim nakon što je Hram u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine oštećen, stradala je i ta ploča.
„Nema veće zapovesti od one kada čovek položi svoju dušu za drugove svoje. I zaista, u prebogatoj istoriji ruskog i srpskog naroda nije prvi put da jedni za druge polažu živote. Kada je Srbija krajem 19. veka bila u izuzetno teškom položaju i kada je započet srpsko-turski rat, tada je za naše narode general Černjajev okupio dobrovoljce i došao u Srbiju da brani srpske zemlje. Isto to se dogodilo i krajem 20. veka, kada je treći put u istoriji Srbije vršen genocid nad njenim narodom, a svaki put su na strani Srba i Srpske Pravoslavne Crkve bili i Rusi“, rekao je Tarasjev.
Pored ploče osveštana je i ikona blagovernom Dmitriju Donskom, zaštitniku branilaca otadžbine, kog je 1380. godine, pred boj na Kulikovu polju protiv tatarske Zlatne horde, blagoslovio Sergej Radonješki.
Jedna od prisutnih, Momirka Subotić ispričala je za Sputnjik kako su ruski dobrovoljci pomagali Srbima početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su granate padale po Sarajevu.
„Ja sam rođena u Prači i živela sam na Palama. Bila sam u drugom stanju tog maja 1991. godine, kada su se vodile borbe u Sarajevu oko bolnice. Linija fronta je bila na nekih 600 metara od kuće i naši momci su ginuli. Međutim, u tom trenutku došla je ruska jedinica — 12 momaka koji su pritekli bratski u pomoć i pojačali odbranu. Nažalost, svi su izginuli, a jedan od njih je sahranjen tu pored crkve. To su tako bolne uspomene. Sećam se jedne situacije, kada se ćerkica moje sestre, koja je imala svega četiri godine, igrala u bašti, a granate počele da padaju. Jedan od tih mladića je tog trenutka preskočio ogradu, zgrabio je curicu i malu je doneo u kuću i doneo u podrum. To se ne može zaboraviti, kada živite sa tim momcima. Postanu članovi porodice“, kroz suze se priseća ona.
