On je naveo da se tamo dogodio užasan zločin nad ratnim zarobljenima, ali ne i nad civilima, za koji su odgovorni „otuđeni pojedinci“.
U intervjuu za RTRS, koji će u celosti biti emitovan večeras, Karadžić kaže da se njegova odbrana snažno protivi tezama o bilo kakvom genocidu u Srebrenici, zato što to nedelo nije počinila država, niti su ga počinile regularne jedinice, već ga je počinilo nekoliko otuđenih ličnosti, koje su se sve držale u tajnosti.
Jedan svedok je, kako navodi, u Hagu svedočio da su on i nekoliko njegovih saučesnika to čuvali kao tajnu, čak i od neposrednog komandanta.
Bez obzira na tu činjenicu, u Srebrenici se, kako tvrdi, desio užasan zločin nad ratnim zarobljenicima, ali ne i nad civilima.
„Ne može biti nikakvog opravdanja za to što se desilo, ali sve treba rasvetliti i razumeti. To je nešto što su samo naši ondašnji neprijatelji mogli da požele da se desi. Nijedan normalan Srbin ne bi želeo da se nešto takvo počini u ime srpske strane i svakako to nije učinjeno od strane normalne pameti“, rekao je Karadžić, preneo je portal RTRS.
Karadžić je otkrio da je u aprilu 1993. godine zaustavio Vojsku Republike Srpske da uđe u Srebrenicu, jer se plašio da se nešto slično može desiti, zbog 3.500 srpskih civilnih žrtava najokrutnijih zločina koje je počinila 28. divizija tzv. Armije BiH.
Prvi predsednik Republike Srpske je govorio i o zločinima koje su Muslimani u Sarajevu pripisivali Srbima, svojoj žalbi na prvostepenu presudu, pismu koje je uputio Savetu bezbednosti UN, svojim najznačajnijom dostignućima u ratnom i poratnom periodu, razlozima smrti haških optuženika, kako danas gleda na Republiku Srpsku i šta misli o pokušaju ukidanja Dana Republike Srpske.
Prvostepenom presudom Haškog tribunala Karadžić je osuđen na 40 godina zbog ratnog zločina, a njegova odbrane je uložila žalbu.
