Visoke državne i vojne delegacije odale su počast, položile vence, a vojnici su ispalili počasni plotun, a sada, na parceli 777, Dimitrije Tucović leži među najvećim srpskim velikanima, pored Petra Kočića, serdara Janka Vukotića, pored pobednika sa Kajmakčalana, đenerala Miloša Vasića.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da neko mesto u Aleji velikana zasluži životom, neko smrću, a Dimitrije Tucović je svoje mesto zaslužio i svojim životom i svojom smrću.
„Briljantan, hrabar, stvoren na ponos svojoj kući i narodu, stigao da iza sebe ostavi predubok trag koji možemo dugo da pratimo“, rekao je Vulin, koji je predvodio državnu ceremoniju prenošenja posmrtnih ostataka Dimitrija Tucovića.
Tucović je, smatra Vulin, bio ispred svog vremena, ispred svakog vremena, a 102 godine su prošle od njegove smrti i to vreme nije dovoljno da „Srbija prestane da sanja o tome da bude jedinstvena i sigurna, da pomiri svoje sinove i mrtve i žive, 102 godine nisu dovoljne da Srbija prestane da se nada da će sabrati i sakupiti svaku zaboravljenu kost, svako ime, da će se setiti onog koga je istorija zaboravila“.
„Umorna je Srbija od razdora, lutanja, pokušaja da se svidi po svaku cenu onima koji ne žele da joj se svide, od prepisivanja tuđih zakona, od prihvatanja tuđeg života, umorna je od velikih saveznika, koji su uz nju samo kada njena mladost treba da nahrani topove i očisti minska polja, a kada dođu vremena mira, onda od nje okrenu glavu i veliki stanu da se dogovaraju da dele vodu, vazduh“, rekao je Vulin.