Radi se, kako je rekla, o celovitosti muzejskih kolekcija, a s obzirom na to da se ugovor sklapao direktno sa krimskim muzejima, prema odredbama tok dokumenta, eksponati bi trebalo da budu vraćeni upravo njima.
„Nažalost, usvojena je ova cinična odluka koja nema pravni osnov. Upravo stoga se može zaključiti da je odluka politička. To je sve nastavak jedne te iste cinične logike — za njih je Krim deo Ukrajine i zato bi Kijev trebalo da rešava šta će se i da li će se vraćati na Krim. Zapravo, to nema veze sa realnošću, jer je Krim sastavni deo Ruske Federacije i o tom pitanju bi trebalo da se odlučuje na Krimu“, istakla je ona.
Naime, reč je o istorijskoj zbirci arheoloških artefakata velike vrednosti, koji potiču iz perioda drugog veka pre nove ere do kasnog srednjeg veka. Ti predmeti su bili pozajmljeni amsterdamskom muzeju „Alard Pirson“ nešto manje od mesec dana pre nego što je Krim nakon referenduma pripojen Rusiji marta 2014.
Problem je nastao onog trenutka kada je tužilac Pečerskog oblasnog suda u Kijevu naložio zaplenu eksponata, te se zbog toga kolekcija već dve godine nalazi u arheološkom muzeju Amsterdamskog univerziteta. Holanđani su ovo pitanje rešavali preko suda, argumentujući time da kome god da se vrate vrednosti — jedna od strana će se smatrati oštećenom.
Holandske sudije su u zaključku presude navele da se „ti predmeti moraju dostaviti Ukrajini, odnosno, zemlji porekla tih vrednih umetničkih dela, kao i celokupnog kulturnog nasleđa Krima“.
Andrej Maljgin, direktor Centralnog muzeja u Simferopolju, za Sputnjik objašnjava da Ukrajina insistira na tome da se u ovom sporu primeni Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju vojnih sukoba, te se poziva na to da je Krimsko poluostrvo okupirano.
„Kijev je taj stav argumentovao navodnim vojnim konfliktom koji je i dalje u toku. Rusija, sa druge strane, insistira na tome da Konvencija nije prikladna za ovaj slučaj, budući da je u pitanju čist spor oko toga ko bi trebalo da bude vlasnik te kolekcije. Postoji vlasništvo prvog reda, koje govori o tome kome određena kolekcija pripada, kao i vlasništvo drugog reda, odnosno ko je nadležan da je čuva. Naš stav je da Rusija ima više prava na tu kolekciju nego Ukrajina“, navodi on.
Odluka da se kolekcija skitskog zlata preda Ukrajini stupiće na snagu nakon postupka u Apelacionom sudu, a Krim je već najavio da će podneti žalbu. Sudije, međutim, u postupku nisu odlučile ko je vlasnik kolekcije, saopštivši da je to pitanje za ukrajinske sudove.