„Faktički svakog meseca u raznim zemljama sveta stvaraju se institucije koje se suprotstavljaju ruskim medijima. Njihov zadatak je da naruše ugled ruskih medija, pomoću dezinformacija i drugih metoda političke i strateške borbe“, rekao je Igor Nikolajčuk, načelnik sektora za probleme regionalne bezbednosti Centra evroatlantskih i bezbednosnih studija RISI, govoreći na okruglom stolu na temu „Rusofobija kao faktor globalne politike“.
Prema mišljenju eksperta, u ovom trenutku smo svedoci snažne borbe protiv tzv. „ruske propagande“, a ruski mediji su postali faktor protiv kojeg je sve ovo upereno.
„Situacija je otišla toliko daleko da je nemoguće na to ne reagovati i da je nemoguće ne uzimati u obzir politiku“, istakao je Nikolajčuk.
Zapadne diplomate i političari su, dodao je ekspert, počeli da „koriste svoje medije i medijski faktor kao oružje, kao element operacije protiv Rusije“.
„Svet stupa u vek dezinformacija, kada propaganda postaje ozbiljno strateško oružje“, naveo je Grigorij Tišenko, zamenik direktora Centra evroatlantskih i bezbednosnih studija RISI.
Prema njegovim rečima, o tome svedoči i činjenica da su u baltičkim zemljama stvoreni centri za sajber-rat protiv Rusije. U Češkoj će, recimo, od januara iduće godine početi da radi specijalna jedinica „za borbu protiv dezinformacija ruskih medija“. Nemački mediji su, ističu eksperti, lideri po rusofobiji — oni su 2014. godine objavili pet puta više negativnih tekstova o Rusiji nego američki.
Berlin, prema mišljenju stručnjaka, sprovodi stratešku operaciju „prestrojavanja“ rusko-nemačkih odnosa „sa formata modernizacionog partnerstva na format nagle konfrontacije“.
Ruski stručnjaci su tokom održavanja okruglog stola u MIA „Rusija sevodnja“ u Moskvi predstavili i knjigu „Metamorfoza sveta. Nova geopolitička uloga Rusije“, koja upravo govori o antiruskoj kampanji u stranim medijima.
Pogrešno je misliti, istakli su stručnjaci, da je glavni zadatak tih kampanja usmeren protiv građana Rusije. Pravi cilj je stvaranje odgovarajućeg javnog mnjenja u sopstvenim zemljama, što je potrebno kako bi se opravdala neprijateljska dejstva protiv Rusije, a što odgovara unutarpolitičkim interesima.
Prema Tišenkovim rečima, u toj knjizi se prvi put analiziraju informaciono-psihološke operacije, koje su pre svega uperene protiv ruskog rukovodstva i predsednika Vladimira Putina.
„Mislim da će intenzitet ovih operacija drastično porasti, posebno uoči predsedničkih izbora u Rusiji, zakazanih za 2018. i Svetskog prvenstva u fudbalu, iste godine“, dodao je Tišenko.
S druge strane, aktivna informaciona politika Rusije postala je interesantna zemljama Zapada i postala je objekat njihove pažnje, smatra naučni saradnik Centra evroatlantskih i bezbednosnih studija RISI Ana Vilovatih.
„Zapravo, možemo govoriti o novoj geopolitičkoj ulozi Rusije u svetlu intenziviranja njene spoljne politike“, naglasila je.
Prema njenom mišljenju, u Evropi odnos prema Rusiji nije tako negativan kao što to predstavljaju zapadni mediji. Potvrda ove činjenice je trend koji je u poslednje vreme zabeležen na izborima u Istočnoj Evropi. Osim toga, u grupu zemalja koje pozitivno vide Rusiju i njenu politiku takođe ulaze Grčka, Moldavija, Austrija i Francuska.
„Anglosaksonci, kao pioniri vođenja informacionih ratova, u poslednje vreme su veoma aktivni u borbi protiv Rusije, ali i njihovi građani se ne slažu uvek sa takvom politikom vlasti“, istakla je Ana Vilovatih.
Informaciona politika, koju vode zapadni mediji protiv Rusije, naravno, utiče na tamošnje javno mnjenje, ali istovremeno se beleži „efekat bumeranga“, kada se ta politika koju sprovode zapadni mediji okreće protiv njih samih, zaključuju stručnjaci.
Ruski eksperti su uvereni da će se slična antiruska informaciona politika na Zapadu i dalje voditi, a da bi Rusija zauzvrat trebalo da se odlučno suprotstavi širenju dezinformacija i propagandi Zapada.
