Po prvi put su pribor i opremu za radio-elektronsku borbu primenile oružane snage Rusije 1904. godine tokom rusko- japanskog rata, kada su ruske brodske radio-stanice bile upotrebljene za ometanje telegrafskih predajnika između brodova japanske flote.
Kasnije je ova oprema korišćena u Prvom svetskom ratu, pa i u Drugom. U novije vreme, dešavanja na Severnom Kavkazu dala su moćni impuls razvijanju ne samo radio-veze, već i konceptualno novih metoda suprostavljanja, presretanja i neutralisanja signala satelitskih sistema neprijateljske obaveštajne službe, veze, navigacije, kao i nalaženja centara odakle potiču sajber napadi.
I danas, ruski specijalisti nastavljajući tradiciju sovjetske škole svojih prethodnika, sa ponosom mogu da se pohvale da su uspeli ne samo da stvore pouzdan i jedinstven sistem koji mogu da koriste sva odeljenja Oružanih snaga RF, već i da dovedu do savršenstva kako efikasnost, tako i jedinstvenost tehničkih karakteristička.
„Sam radioelektronski kompleks ’Borisoglebsk 2‘ prolazi kroz proces modernizacije. Danas, po tehničkim karakteristikama, kao i po mogućnostima radio-elektronskog presretanja signala neprijatelja, ne postoje slični sistemi ni u Rusiji ni u inostranstvu. Što se tiče tehničkih karakteristika, mogu da kažem da kompleks može da detektuje talase na udaljenosti od čak 20 kilometara“, ističe Danil Gatilov, predstavnik jedne kompanije u oblasti ruske radio-elektronske industrije.
Kako kaže, na ovom naprednom kompleksu radio je veliki broj stručnjaka zaposlenih u njegovoj kompaniji, dodajući da se modernizacija postojećih sistema može opisati kao kolosalan i dugotrajan rad.
Prema njegovim rečima, zbog očuvanja nacionalne bezbednosti, nisu svi proizvodi ruske vojne industrije predviđeni za izvoz, ali je interesovanje stranih kupaca sve veće.
„Izvozni potencijal ruskih radio-elektronskih kompleksa je veliki, a kupci potiču iz svih krajeva sveta. Naš jedinstveni kompleks prodajemo brojnim državama od Bliskog istoka do Azije i Južne Amerike. Već smo uočili i da postoje neke specifične želje kupaca, pa ćemo u buduće praviti i varijacije naših kompleksa, specijalno za izvoz“, ističe Gatilov.
On dodaje da je, imajući u vidu da su se poslednjih meseci i godina intenzivirali kontakti između Rusije i Irana, kao i odnosi u sferi vojnotehničke saradnje, razumljivo što Islamska Republika ima nameru da modernizuje oružje ruske proizvodnje koje već poseduje.
„Osim raketnih sistema S-a300, kao i vazduhoplova vojne avijacije, verovatno će iranskim partnerima biti interesantni i jedinstveni ruski radio-elektronski sistemi. Pouzdanost ruskog oružja se inače visoko ceni u Islamskoj republici“, zaključuje Gatilov.
