Park Geun Hje je jedna je od zanimljivijih svetskih političara, čiji je život dostojan dobre holivudske priče.
Dobar poznavalac prilika u toj Azijskoj zemlji, novinar i urednik Borislav Korkodelović, objašnjava za Sputnjik da je Geun Hje bila prva žena predsednica Južne Koreje koja je morala da napusti tu funkciju 14 meseci pre isteka mandata.
Rođena je 1952. godine, kao najstarije dete Park Čung Hea, trećeg predsednika Južne Koreje, koji je obavljao tu dužnost između 1963. i 1979. godine. Njen otac je vlast u zemlji preuzeo vojnim pučem, i tako sušio Drugu republiku Južne Koreje, a istoričari kažu da je vladao veoma autoritarno.
Njegova ćerka, koja se nikada nije udavala, morala je da prekine studiranje u Evropi 1974. godine, nakon što joj je majka, prva dama Južne Koreje, greškom ubijena u Nacionalnom teatru u Seulu. Atentator, Mun Se Gvang, Korejac rođen u Japanu, bio je vatreni pristalica neprijateljske Severne Koreje i želeo je da ubije predsednika Park Čung Hea.
Nakon majčine smrti, Park Geun Hje je silom prilika postala prva dama Južne Koreje, što je bila sve do 1979. godine, kada ju je zadesila još jedna tragedija. Njenog oca, predsednika Južne Koreje, ubio je Kim Jae Gu, njegov šef obaveštajne službe.
Ipak, Korkodelović kaže da je period od 1979. do ranih ’90-tih ostao misterija u njenom životu. Svi su se pitali gde je bila i šta je radila. Zapadni novinari su prema njegovim rečima bili veoma sumnjičavi, jer su smatrali da je ona bila u Kini i oni koji se nisu oslobodili hladnoratovskog mentaliteta u tome vide neku teoriju zavere.
Kako sada stvari stoje, predsednica Park uživa podršku samo oko četiri odsto stanovništva, što je najniža popularnost od kada se vrše merenja u Južnoj Koreji. To sa sobom, kaže Borislav Korkodelović, nosi i slabljenje stranke, pa očekuje da će na narednim predsedničkim izborima pobediti kandidat opozicije. Od njega se očekuje da bude liberalniji, spremniji da razgovara sa severnokorejskim predstavnicima i da ne insistira u tolikoj meri na sankcijama kojih se čvrsto držala predsednica Park.
Što se tiče trenutnih odnosa Južne Koreje sa Kinom, Korkodelović kaže da su oni zahladneli i to zbog podrške koju Peking daje Severnoj Koreji, ali i zbog raspoređivanja raketnog sistema THAAD. Kina je, kao i Rusija, protiv tog sistema, jer obe smatraju da bi njime SAD mogle da prate velike delove njihovih teritorija.
Ukoliko Ustavni sud potvrdi smenu predsednice Park, Korkodelović ne očekuje da će se vojni savez Južne Koreje sa SAD prekinuti, jer je on, kako kaže, „gotovo zacementiran“. SAD imaju 28.000 vojnika na teritoriji Južne Koreje, u srcu Seula postoji velika američka vojna baza koja tamošnjim nacionalistima bode oči, jer se nalazi na preskupom zemljištu. Sa druge strane, konzervativne snage smatraju da bi odlazak američkih trupa u potpunosti ugrozio dosadašnji sistem vladavine u Južnoj Koreji. Korkodelović kaže da bi eventualno moglo da se dogodi da liberalniji šef države pokuša da nađe neki balans između SAD, Kine i Rusije.
