Za kupovinu akcija ruskog giganta bilo je zainteresovano više od 30 potencijalnih kupaca iz Evrope, SAD, Bliskog istoka i zemalja Azijsko-pacifičkog regiona. Međutim, Rusija je u sredu objavila da je manjinski udeo od 19,5 odsto „Rosnjefta“ prodala za 10,5 milijardi evra katarskom državnom investicionom fondu i švajcarsko-britanskoj kompaniji za trgovinu sirovinama „Glenkor“.
Oba kupca sada imaju po 9,75 odsto akcija „Rosnjefta“ i to je treći po veličini paket akcija u „Rosnjeftu“.
Kontrolni paket akcija kompanije ostao je u rukama ruske države, a drugi po veličini paket akcija u vlasništvu je „Britiš petroleuma“ (19,75 odsto).
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ovu privatizaciju ocenio kao najveće ulaganje na svetskom energetskom tržištu u 2016. godini.
Ranije se spekulisalo se da će zapadne sankcije odvratiti velike investicije u Rusiju, iako one nisu izričito zabranjivale zapadnim kompanijama učestvovanje u privatizaciji „Rosnjefta“.
Američka agencija „Blumberg“ sklopljeni posao je nazvala „neočekivanim“ i ocenila je da zapadne sankcije sada izgledaju kao „prilično slabe“.
„Dejli mejli“ je konstatovao da su švajcarska kompanija „Glenkor“ i katarski fond „postali prvi međunarodni investitori, koji su stekli udeo u najvećoj ruskoj naftnoj kompaniji nakon što su se na privredu zemlje obrušile sankcije“, a „Fajnenšel tajms“ ističe da je ovaj „neočekivani ugovor“ označio „trijumf predsednika Vladimira Putina“.
Analitičari ocenjuju da će privatizacija „Rosnjefta“ otvoriti nove perspektive za investicije u rusku privredu.
„To je veliki uspeh za ’Rosnjeft‘, a osim toga ponovo se otvaraju perspektive za investicije u Rusiju. To će se takođe pozitivno odraziti na kurs ruske valute, ona će ojačati za minimum pet odsto“, kaže za Sputnjik Marvan Iskander, libanski analitičar i autor knjige o energetskom sektoru Katara.
Katarski državni fond, prema podacima libanskog stručnjaka, raspolaže kapitalom od 220 milijardi dolara, dok je švajcarska kompanija poznata po svojim investicijama vezanim za eksploataciju sirovina, pre svega zlata.
Prema rečima Iskandera, Rusija ima značajne resurse, koji su trenutno potcenjeni, što njenu privredu čini veoma privlačnom za ulaganja.
„Zbog naftne krize, mogu se kupiti akcije ruskih banaka po niskoj ceni, kao i kompanija za proizvodnju metala, aluminijuma, zlata i drugih plemenitih metala. Zbog toga ne treba da iznenađuje što raste interesovanje za ulaganja u Rusiji, jer je jedan od faktora i pad cena“, rekao je Iskander.
Analitičari kažu da bi „Glenkor“ od te transakcije mogao da profitira zbog pristupa „Rosnjeftovoj“ proizvodnji nafte, dok će se katarski fond učvrstiti na poziciji jednog od najvećih investitora u jednom od najvećih svetskih biznisa.
Direktor konsalting kompanije u Rusiji „IHS global“ Maksim Nečajev napominje da je „Glenkor“ stari partner „Rosnjefta“, a da bi ruska kompanija od ovog posla mogla da dobije nove dugoročne ugovore. To je sada „Rosnjeftu“ posebno interesantno, jer se nalazi pod sankcijama i ne može da privuče dugoročne kredite.
Učešće katarskog fonda Nečajev objašnjava time što Rusija preduzima prijateljske korake i traži partnere na arapskom tržištu. Ekspert ističe da je ruska odluka da smanji proizvodnju nafte „prijateljski korak“, koja pomaže u izgradnji odnosa i učvršćuje trgovinske odnose među zemljama.
Podsećanja radi, zemlje članice OPEK-a su pre nekoliko dana postigle „istorijski dogovor“ da se proizvodnja nafte smanji za 1,2 miliona barela na 32,5 miliona barela dnevno, a zapadni mediji su ocenili da je uloga ruskog predsednika Vladimira Putina i ministra energetike Aleksandra Novaka u postizanju dogovora bila „ključna“.
Dugo vođeni pregovori o privatizaciji Rosnjefta deo su napora ruske vlade da proda deo državne imovine kako bi popunila budžet, a analitičari očekuju da će se ova „trgovina“ odraziti pozitivno ne samo na ruski budžet, već i na tržište, a da će otvoriti i određene investicione mogućnosti.
„Ono što se za sada može definitivno konstatovati, to je da će ruski budžet dobiti dodatna sredstva, i to u uslovima budžetskog deficita, koji još uvek postoji. Indirektno, ovaj dogovor će pozitivno uticati i na kurs rublje. Što se tiče investicionih mogućnosti, trebalo bi da sačekamo tri do šest meseci i tek tada ćemo videti koliko jak efekat ima taj ugovor. Mislim da su ’Glenkor‘ i Katarski državni fond prepoznali potencijal rasta akcija kompanije ’Rosnjeft‘ i da bi za godinu-dve mogli da prodaju ove akcije na veoma povoljnim uslovima“, kaže za Sputnjik Sergej Hestanov, savetnik generalnog direktora kompanije „Otkriće broker“.
Ruski ekonomista Vladimir Rožankovski ocenjuje da je ugovor koji je sklopio „Rosnjeft“ sa stranim partnerima „fantastičan“ i ističe da je „Rusija već drugi put u 2016. godini ostavila evropske investitore bez daha“.
„Prvi put kada je uprkos sankcijama i bez ikakve pomoći spolja razmestila evroobveznice za kojima je potražnja bila mnogo veća od ponude. A sada je Rusija fascinirala drugi put, jer je u paramparčad raznela tradicionalnu shemu ovakvih ugovora. Za takve vrste sporazuma se obično traže britanske ili američke banke kako bi posredovale, a čije usluge veoma skupo koštaju. Sada će druge kompanije dva puta razmisliti da li je potrebno platiti posrednicima, ako je Rusija uspela samostalno da nađe investitore i da završi sve poslove“, rekao je za Sputnjik Rožankovski.
