1. Snaga uprkos preprekama
Ruska naftna industrija je dokazala svoju stranu u poslednjih nekoliko godina. Proizvodnja se povećavala uprkos velikoj recesiji koja je zahvatila svet, međunarodnim sankcijama koje su uvedene Rusiji i najvećem padu cene nafte u ovom vremenu.
U septembru, Rusija je postavila rekord u proizvodnji nafte u postsovejtskom dobu — pumpala je 11,1 miliona barela dnevno. Za sledeću godinu, naftne kompanije su spremne da proizvode još više, ukoliko Kremlj to želi.
Putin je za zamrzavanje nafte kako bi se smirilo tržište.
2. Investiranje u ono što rade najbolje
Ulaganja u vreme kada je cena barela bila 100 dolara, donelo je rezultate. Najveći ruski naftaši „Rosnjeft“ i „Lukoil“ sipali su milijarde dolara u Sibir, gde su vredna naftna polja.
Analitičari kažu da Rusi imaju mnogo nafte koju mogu da proizvedu po konkurentnim cenama.
3. Od minusa napravili plus
Niske cene nafte pogodile su rusku privredu, što je dovelo do velike recesije s najvećom budžetskom rupom od 2010. godine. Sve to je dovelo do snažnog pada rublje u odnosu na dolar. Ali jeftinija valuta je plus za ruske naftne kompanije. Oni prodaju naftu za dolare, a troškove koje plaćaju, kao što je bušenje, plaćaju u rubljama. Tako da su mogli da povećavaju prihode, a s druge strane da smanjuju troškove.
4. Vlada se obezbeđuje porezima
Gubitke od niske cene nafte uglavnom snosi vlada, koja dobija 37 odsto svog prihoda od nafte i gasa. Prošle godine vlada je na to odgovorila iznenadnim povećanjem poreza na naftne kompanije,. To je pomoglo da se uspori pogoršanje javnih finansija.
