Kako je objašnjeno, nakon ratifikacije, Senat treba da na plenarnom zasedanju dvotrećinskom većinom odobri taj dokument, nakon čega ide na potpis predsedniku države, što predviđa Ustav SAD.
Kako se navodi u tekstu, šef Komiteta za spoljne poslove Senata SAD Kob Korker rekao je da Crna Gora treba da bude spremna da prihvati sve obaveze koje proističu iz članstva u NATO-u.
„S obzirom na veliki broj izazova sa kojima se suočava NATO, važno je da svaka država preuzme obavezu da izdvaja dva odsto BDP-a za odbranu“, rekao je Korker.
Kako zaključuje autor teksta u „Vašington tajmsu“, prijem Crne Gore će da naljuti Rusiju, koja je tražila da se ta država povuče sa puta približavanja savezu sa Zapadom.
„Crnogorske vlasti su ove jeseni optužile Moskvu da je pokušavala da organizuje državni udar tokom parlamentarnih izbora u zemlji. To se možda neće svideti novom američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je zagovarao bolje odnose sa Moskvom, uprkos protivljenju mnogih u svojoj partiji i tvrdnjama da su on i njegovi saradnici prebliski sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, navodi američki list.
Navodi se i da se Tramp još nije precizno i konkretno izjasnio o mogućem pridruživanju Crne Gore NATO-u.
„Nakon dugogodišnjeg procesa približavanja, opcija članstva Crne Gore je odobrena od ministara inostranih poslova članica u maju ove godine, a Bela kuća je zatražila od Kongresa da ratifikuje sporazum u junu. Kada je počeo proces ratifikacije, odlazeći predsednik Barak Obama je poručio Kongresu da će prihvatanje Crne Gore u NATO pokazati drugim zemljama na Balkanu da vrata NATO-a ostaju širom otvorena za narode spremne da sprovedu neophodne reforme“, podsetio je autor članka u „Vašington tajmsu“.
Kako se dalje navodi, ta ideja neće biti dobro primljena u Moskvi, jer zvaničnici Kremlja već dugo strahuju da NATO ugrožava Rusiju, posebno tako što priključuje one države koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza ili u sferi njegovog uticaja tokom Hladnog rata.
„Bosna i Hercegovina, Makedonija i Gruzija su i formalno u pregovorima o članstvu u NATO-u, iako nijedna od tih aplikacija nije izvesna. Sama po sebi, Crna Gora nudi malo toga NATO-u. Malena zemlja sa tek nešto više od 600.000 stanovnika, ima BDP od jedva 7,5 milijardi dolara i stalnu vojsku od oko 2.000 ljudi. Međutim, glavna luka Crne Gore Bar strateški je dragocena kao jedina dubokomorska luka duž južne obale Evrope koja pripada državi koja nije članica NATO-a“, zaključuje se u „Vašington tajmsu“.
Izvor: IN4S
