Podatak o stranim ulaganjima u Srbiju bi po logici stvari trebalo da obraduje s obzirom na decenije posrtanja srpske privrede kojoj nikad dosta novih investicija i radnih mesta.
Skori dolazak treće ruske banke na srpsko tržište je, međutim, zabrinuo pojedine „ekonomske patriote“. Dočekan je ocenom o ruskom ekonomsko-propagandnom desantu na Srbiju. Takoreći — Rusi dolaze.
Izgleda da im niko nije rekao da su SAD već došle sa svojih 3,8 milijardi dolara investicija u Srbiji u kojoj posluje oko 25 njihovih firmi. A dolaziće ih još. I jednih i drugih i trećih.
„Ako neko kaže da je ta treća ruska banka na srpskom tržištu višak ili neki propagandni desant, ja bih njima odgovorio: treća je sreća, kako to mi pravoslavci kažemo. Ja se nadam ne samo za rusku banku i za ’Marfin banku‘ koja će dobiti ozbiljnog gazdu, vlasnika, nego i za dalji razvoj naših trgovinskoekononskih odnosa.To će biti sreća i za stanovništvo Srbije koje će imati mogućnost da dobija kvalitetne bankarske usluge još jedne ruske banke“, kaže za Sputnjik trgovinski predstavnik Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov.
Reč je, pritom, o tek trećoj ruskoj banci na srpskom tržištu, na kome, prema najnovijem podacima Narodne banke Srbije, dominantno učešće od 64,3 odsto u ukupnoj bilansnoj sumi i dalje imaju banke poreklom iz Italije, Austrije, Grčke i Francuske.
Govoreći o prisustvu ruskih firmi u Srbiji, Hripunov podseća da one nikada nisu napuštale srpsko tržište, još od vremena Jugoslavije i SSSR-a kada su firme aktivno radile čak i tokom sankcija devedesetih godina.
Sredinom devedesetih pojavile su se i nove firme koje, kako kaže, i sada uspešno rade, poput „Progres gastrejdinga“, „Jugorosgasa“.
„Od početka dvehiljaditih godina došli su ’Lukoil‘, ’Gaspromnjeft‘, mnogo ruskih malih i srednjih preduzeća. Ja bih rekao da se sada više od 30 ruskih firmi nalazi u Srbiji i osim energetike, NIS-a, ’Lukoila‘, aktivno rade i ’Silavije mašini‘ na Đerdapu i mala i srednja preduzeća u svim granama. Sada rade i dve ruske banke ’Sberbanka‘ i VTB koje su pokazale da su došle na duže vreme i ozbiljno planiraju da rade na srpskom tržištu“, naveo je Hripunov.
Prema proceni Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji, ruske investicije u Srbiji sada iznose oko tri milijarde dolara, dodao je on.
Na pitanje o uslovima poslovanja na srpskom tržištu i da li su ruske firme koristile mogućnost dobijanja 10.000 evra za otvaranje novog radnog mesta, Hripunov konstatuje da tih 10.000 nisu poklon nekome, već zakonska regulativa.
„Mi nemamo nikakvih primedbi na nekakvu diskriminaciju ruskih firmi. Svi oni znaju za tu zakonsku mogućnost i da je bilo neke diskriminacije, prekršaja, oni bi to stavili do znanja. U svakom slučaju, mi nemamo takvu informaciju“, naglasio je Hripunov.
Na pitanje o perspektivama dalje saradnje on podseća da trenutno „Petrovaks“ vodi pregovore o strateškom partnerstvu sa „Galenikom“, ali i napominje da ima i drugih želja za dolazak ruskih preduzeća.
„Znam de neka preduzeća vode razgovore, planiraju da dođu na srpsko tržište. Ja mislim da treba da sačekamo neko vreme, oni će se pojaviti“, kratko je odgovorio trgovinski predstavnik Ruske Federacije.
Napomenuo je uz to da su započele konsultacije u vezi sa pripremanjem sporazuma o slobodnoj trgovini između Ruske Federacije i članica Evroazijskog ekonomskog saveza i Srbije. Prva runda konsultacija je prošla, sada očekujemo drugu rundu, precizirao je Hripunov.
Prema podacima Privredne komore Srbije, Ruska Federacija je peti izvozni partner Srbije, a treći uvozni.
Rezultate bilateralne trgovinske saradnje srpskih i ruskih kompanija ove godine obeležio je dinamičan rast srpskog izvoza, uz značajno smanjenje deficita. Srpski izvoz za deset meseci bio je vredan 650,9 miliona dolara, što je rast od 9,1 odsto u odnosu na isti period lane. Pokrivenost uvoza bila je 41,5 odsto.
Prema evidenciji Razvojne agencije Srbije, najviše je u Srbiju uložio „Gaspromnjeft“. U Naftnu industriju Srbije je investirao 947 miliona evra i otvorio 3.992 radna mesta.
Zato slušajući „ekonomske patriote“ čovek ne može da se otme utisku kao da nismo odmakli od pedestih godina prošlog veka kada je visoki funkcioner komunističke Jugoslavije Svetozar Vukmanović Tempo, ne pristajući na kapitalistički kredit, Amerikancima usred Vašingtona poručio kako ćemo jesti travu. Ili kada je s početka devedestih, povodom uvođenja sankcija SR Jugoslaviji, tadašnji predsednik predsedništva Branko Kostić praktično citirao Tempa: Ješćemo korenje, ali suverenitet ne damo.
Suverenitet u vreme globalizma? Zar treba podsećati da su čuvene francuske vinarije prešle u kineske ruke, kao i veliki broj firmi koje su predstavljale ponos američke industrije, od Hamera, do IBM-a.
