Mirzijojev je sa osvojena 88,61 odsto glasova ubedljivo pobedio na prevremenim izborima, održanim ovog vikenda u republici.
Karimov, koji je više od četvrt veka vladao zemljom, preminuo je početkom septembra od posledica moždanog udara, a eksperti su kao njegove potencijalne naslednike videli vicepremijera i ministra finansija Rustama Azimova i šefa Službe nacionalne bezbednosti Rustama Inojatova. Ipak, najviše šanse davali su premijeru Šavkatu Mirzijojevu, koji je na kraju i uzeo vlast u svoje ruke.
Mnogi politikolozi ocenjuju da je pobeda Mirzijojeva zapravo „pobeda ruske i evroazijske diplomatije“, i da će novoizabrani predsednik Uzbekistana odgovarati i Moskvi i Pekingu, mada ima i onih koji su po tom pitanju nešto uzdržaniji.
„Siguran sam da će on sprovoditi politiku sličnu onoj koju je sprovodio prvi predsednik Islam Karimov, a drugo je pitanje da li to može biti u nešto blažoj formi. Što se tiče spoljne politike, mislim da će ona ići u više pravaca, kao što je to bilo u poslednjih nekoliko godina vladavine Karimova. To jest, trudiće se da naprave neki balans između Rusije, Kine i Zapada, posebno SAD. Ali neće biti nekih ozbiljnih zaokreta, kao što je to bilo početkom dvehiljaditih godina, kada su se više naginjali ka SAD. Ispostavilo se da je to bio pogrešan izbor, pa su kasnije to korigovali. Osim toga, ne očekujem da će Uzbekistan ući u neki vojno-politički blok. Najverovatnije će nastaviti linijom distanciranja, a fokus će stavljati na bilateralne odnose“, kaže za Sputnjik šef sektora za Centralnoazijske studije Dmitrij Aleksandrov.
Mirzijojev ima reputaciju političara koji se protivi vojno-političkim blokovima i podržava razvoj i jačanje odnosa sa zemljama na postsovjetskom prostranstvu, pre svega sa Rusijom.
U tom pravcu se već i prave neki koraci — krajem novembra su ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i njegov uzbekistanski kolega Kabul Berdijev potpisali dogovor o razvoju vojnotehničke saradnje i utvrdili plan o bilateralnoj saradnji dva ministarstva u 2017. godini.
„Terorističke pretnje u Centralnoj Aziji zahtevaju zajedničke napore od strane Rusije i Uzbekistana. Situacija na vašoj granici navodi nas na razmišljanje o tome koliko je danas važna saradnja u okviru ODKB-a i ŠOS-a“, rekao je Šojgu.
Uzbekistan je 2012. godine, po odluci tadašnjeg predsednika, suspendovao članstvo u ODKB-u, a Karimov se nadao da će NATO ili SAD početi da zemlji poklanjaju oružje, što su oni na kraju i učinili — SAD su poklonile Uzbekistanu više od 300 oklopnih vozila. Procenjuje se da vrednost svakog vozila 100.000 dolara.
Međutim, Mirzijojev, osim toga što se zalaže da zemlja sačuva vanblokovski status, isključuje i mogućnost da se na njenoj teritoriji baziraju strane vojne trupe, kao i učešće uzbekistanskih snaga u inostranim vojnim operacijama.
„Ne bih rekao da u Uzbekistanu postoji neka vrsta prioriteta za odnose sa Rusijom, ali naravno da će Uzbekistan Šavkata Mirzijojeva težiti ka ostvarivanju dobih odnosa sa Rusijom. U Uzbekistanu, nesumnjivo, shvataju od kolikog su značaja strateški odnosi sa Rusijom. Tim pre, mi od sredine dvehiljaditih godina imamo dogovor o savezničkim odnosima. Oni shvataju da će u slučaju rasta pretnji od strane Avganistana Rusija postaviti svoja leđa. I mislim da niko iz vladajuće klase, uključujući i Mirzijojeva, u to ne sumnja“, dodaje ruski ekspert.
Odmah posle smrti Karimova, Mirzijojev se posvetio „resetovanju“ odnosa sa zemljama u regionu i rešavanjem nagomilanih problema sa susedima, pre svega sa Tadžikistanom i Kirgizijom.
Aleksandrov za Sputnjik kaže da ne očekuje „nikakve revolucione promene u unutrašnjoj politici“, ali je uveren da će novoizabrani predsednik nastaviti da se bori sa rastućom islamizacijom Uzbekistana, kao što je to činio i njegov prethodnik.
Vladimir Putin je čestitao Mirzijajevu „ubedljivu pobedu“. Ruski predsednik je naveo da Mirzijojeva „u Rusiji znaju kao principijalnog pristalicu prijateljskih rusko-uzbekistanskih odnosa“, i izrazio je uverenje da će „zajedno jačati bilateralno strateško partnerstvo“.
