Mediji ipak spekulišu ko bi mogao da zauzme njegove mesto.
Prema Ustavu Uzbekistana, u slučaju smrti ili teške bolesti aktuelnog predsednika njegovu dužnost (na tri meseca, do izbora) preuzima predsednik Parlamenta. Trenutno je na tom mestu Nigmatila Juldašev, ali njega niko ozbiljno ne razmatra kao potencijalnog novog predsednika Uzbekistana.
Kao naslednici Karimova spominju se vicepremijer i ministar finansija Rustam Azimov i šef Službe nacionalne bezbednosti Rustam Inojatov, ali se ubedljivo najveće šanse daju premijeru Šavkatu Mirzijojevu, koji je već privremeno uzeo vlast u svoje ruke.
Mirzijojeva, Inojatova i Tatjanu Karimovu, ženu predsednika, smatraju ključnim figurama u državi posle Karimova. On je blizak porodici predsednika i ima uticaja među elitom.
Na čelu Vlade je još od 2003. godine. Politikolozi za njega kažu da je „čovek kompromisa“ i umereni političar, koji će u slučaju da dođe na mesto šefa države nastaviti put koji je „utabao“ aktuelni predsednik, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici, i da će „balansirati između različitih centara moći“.
Do pre nekoliko godina se pričalo i o tome da Islam Karimov sprema stariju ćerku Guljnaru Karimovu da nasledi „predsednički tron“, ali su se navodno njihovi odnosi pre tri pokvarili, nakon što je ona na Zapadu optužena za korupciju, a u Uzbekistanu se našla u kućnom pritvoru.
Ima, međutim, i analitičara koji smatraju da niko od navedenih neće zauzeti mesto predsednika države, već da će uzbekistanski „politbiro“ dovesti novu figuru, javnosti potpuno nepoznatu.
Uzbekistan je dugi niz godina vodio prilično nezavisnu spoljnu politiku. Neko vreme bio je glavni partner SAD u regionu. U toj zemlji je od 2001. do 2005. godine bila smeštena američka baza.
Iako Vašington kritikuje Uzbekistan za kršenje ljudskih prava, upravo u toj zemlji je prošle godine usvojena Deklaracija o partnerstvu između SAD i zemalja Centralne Azije.
Ali, uprkos tome, Karimov je uvek vodio balansiranu spoljnu politiku i imao sluha za ruske interese u regionu. Pre dve godine, ruski predsednik Vladimir Putin je posetio Uzbekistan i otpisao dug te zemlje „težak“ više od 800 miliona dolara. Karimov je uzvratio posetu i boravio u Moskvi u aprilu ove godine.
Uzbekistan je geostrateški jako bitna država i otuda ne čudi što postoje međunarodni igrači koji su zainteresovani da tu zemlju privuku sebi — Peking, islamski svet, Vašington i, u određenoj meri, Moskva.
Moskva je ponajviše zainteresovana za stabilnost u toj državi, pre svega ekonomsku i bezbednosnu. Ne treba zaboraviti činjenicu da većinu migranata u Rusiji čine Uzbekistanci i da zvaničnoj Moskvi nije potreban još veći priliv migranata iz te zemlje.
Sa druge strane, Uzbekistan ima najbrojniju i najmoćniju vojsku u regionu i igra ogromnu stratešku ulogu u Centralnoj Aziji. Zemlja se graniči sa Avganistanom, regionalnim žarištem nestabilnosti. Poslednjih meseci ovde je primećeno ubrzano „slivanje“ militanata iz radikalnog pokreta „Taliban“ i terorističke organizacije DAEŠ-a, zabranjene u Rusiji.
Osim toga, Taškent je poslednjih godina imao sporove sa Tadžikistanom i Kirgizijom.
Sve to znači da bi se svaka destabilizacija u toj zemlji odrazila i na susede. Zbog svega navedenog Moskvi je važna stabilna bezbednosna situacija u Uzbekistanu i regionu uopšte.
Eksperti navode da se Karimov, pored svih nedostataka, žestoko borio protiv islamista i da bi dolazak čoveka sa drugim pogledima na njegovo mesto umnogome promenio spoljnu politiku zemlje.
Karimov se na vlasti nalazi već više od četvrt veka i faktički je jedini predsednik Uzbekistana od njegovog osamostaljenja nakon raspada Sovjetskog Saveza. Bije ga glas da je vladao „čvrstom rukom“, ali je uprkos tome na poslednjim izborima u martu prošle godine dobio podršku više od 90 odsto glasača.
Glasine o lošem zdravlju, pa čak i smrti Karimova i ranije su se sporadično pojavljivale, ali su vlasti odbijale to da komentarišu. Ovo je četvrti put da se Uzbekistan „oprašta“ od svog lidera, ali je prvi put da su vlasti priznale kritično stanje predsednika.
Spekulacije idu toliko daleko da su se sada čak pojavile i priče da je ovde primenjen „Brežnjev scenario“, odnosno odlaganje objave o smrti predsednika.
Predsednik je smešten u bolnicu uoči Dana nezavisnosti, koji se u Uzbekistanu slavi 1. septembra. Prema tradiciji, Karimov učestvuje u prazničnim proslavama koje se tim povodom organizuju, ali će ove godine tu ulogu preuzeti premijer Šavkat Mirzijojev — njegov potencijalni naslednik.
